АКТУАЛНЕ
IN MEMORIAM
У Новим Садзе 4. новембра 2011. року умарла Мария Марча Югас, нар. Скубан 8. новембра 1937. року у Коцуре, длугорочна вихователька предшколских дзецох у Коцуре, Новим Садзе. Була єдна од сновательох Активу вихователькох руского язика у Руским Керестуре (1971) и закладала ше за цо векшу облапеносц дзецох предшкослкого возросту зоз воспитно-образовну роботу на руским язику. Була член редакциї Приручнїка за виховательки у дзецинскей заградки Ластовички хтори видал Покраїнски завод за учебнїки, Нови Сад, 1976. року, як и рецензент Зборнїка текстох за предшколски дзеци Ластовички 2 у виданю Дружтва за руски язик, литературу и културу, Нови Сад, 2005. року.
Най будзе вична слава и подзекованє Марчи Югасовей за єй пожертвовну воспитно-образовну роботу зоз наймладшима, а тиж и за сотруднїцтво зоз рускима вихователками хторе ше будзе паметац у длуго споминац.
Марча Югасова похована 7. новембра 2011. року на Городским теметове у Новим Садзе.
IN MEMORIAM
НАТАЛИЯ АБОДЇ ПЕЙОВИЧ (1930-2011)
Наталия Абодї Пейович народзена 3. септембра 1930.. року у Славониї, у Горнїх Раїчох (тераз Република Горватска) у рускей фамелиї. Оцови єй було мено Осиф Абодї, а мацери Ирина, народзена Варґа.
Найвчаснєйше дзецинство (до свойого осмого року) препровадзела у Шидзе, дзе закончела першу класу основней школи по сербски. Кед єй оцец умар, 1938. року, преселюю ше до Бачинцох, дзе Наташа закончела основну школу по руски при учительови Кирилови Бесерминьови. Кед єй и мац умарла, 1944. року, одходзи до Сримскей Митровици ґу дїдови и баби Абодїйовим и ту закончує ґимназию, а познєйше, 1951. року и Учительску школу у Сримских Карловцох.
Перше роботне место учителька Наталия достала у Сримскей Митровици (1951) зоз задатком же би ожила руски язик и културу (пред єй приходом, руски дзеци 1947-1949. року учела Мария Шарик, учителька по походяеню зоз Коцура). Теди у основней школи (од першей по штварту класу) було 26 школярох, од котрих лєм тройо знали бешедовац поруски.Уж идуцого, 1952. року, Наталия Абодї закончує семинар за режию и шминку у Руским Керестуре при познатому рускому режисерови Петрови Ризничови Дядьови. Потим ушлїдзело формованє драмскей секци у Сримскей Митровици и за школярох и за младеж. Просториї за роботу секциї нє було, гоч було бешеди же Руснаци буду мац “Руски дом” (у Улїци Матиї Иванича), медзитим, за потреби и роботу з будуцима ґлумцами ше достало салу КУД “Бранко Радичевич” и там пририхтана представа “Два малженски пари”.
Наталия Наташа Абодї зоз рускима школярами у
Сримскей Митровици, 1951. року
Театрални фалат учителька Наталия преложела на руски язик, а помагал єй руски грекокатолїцки свя|енїк о. Мирон Гирйовати зоз Сримскей Митровици. У театралним фалаце ґлумели 12 млади - дзивки и леґинє, од котрих лєм єден знал по руски. Представу требало увежбац на руским литературним язику зоз правилним акцентом, цо ше после даскелїх пробох и удало.
Премиєра театралного фалата “Два малженски пари” отримана у тедишнїм Доме синдикатох у Сримскей Митровици пред вельким числом патрачох. Наташа анї нє могла задумац же у Сримскей Митровици єст тельо Руснацох. Як ше гвари, “пришло шицко цо ше рушац могло”. Зоз исту представу госцовало ше такой потим у Бачинцох, Беркасове, Бикичу, Шидзе, Миклошевцох, Петровцох, Райовим Селє, Руским Керестуре, Новим Орахове (Ґунарошу), Дюрдьове... Теди ше, вєдно зоз ню у културней роботи анґажовали и Славко Пап (Петраньов) и єй брат, терз уж покойни Михал Михайло Абодї.
Концом 1952. року у Сримскей Митровици отримана представа на хторей ше шпивало руски писнї и танцовало, потим рецитовало... И на тот завод сала була полнючка полна. Медзи патрачами були три ґенерациї Руснацох зоз Сримскей Митровици, хтори зоз задовольством уживали у презентациї народней творчосци аматерох на руским язику.
Тота представа була спокуса и причина за спонтану догварку о заєднїцким дочеку Нового 1953. року. Коло дочеку ше анґажовали велї фамелиї хтори помагали учительки Наташи. Вона ше здогадує же єй фамелия Ґрабаня дала салу за дочек, Мирко Страценски порихтал продукти з меса, ґаздинї напекло колача и направели шалати, хлопи обезпечели напой... На дочеку ше зишли и стари и млади; шпивало ше, танцовало и вешелєло до рана. Старши жени (баби) шпивали руски шпиванки “зоз своєй младосци”, а єдна з нїх, по презвиску Червеняк, пришла ґу учительки Наташи, побочкала ю и гварела: “Бог най це благослови, дзецко, тераз можем и умрец кед сом дожила на сходзе видзиц три ґенерациї Руснацох у Сримскей Митровици”.
Нєодлуга потим, Дружтво за пестованє култури Руснацох у Сримскей Митровици порихтало фалат “Севильски байбер”, зоз хторим тиж так обидзени руски места, а после того (1953) єдноставно престало з роботу. Учителька Наталия Абодї, тераз Пейович, преселєла ше зоз фамелию до Нового Саду, дзе по одход до пензиї 1987. року робела у Основней школи “Коста Трифкович”. Тераз є у пензиї, здогадує ше на красни днї и роки хтори препровадзела у роботи зоз полним ентузиязмом, виполнєни з активносцами и еланом - пестуюци руски културни вредносци вєдно з ґенерациями Руснацох у Сримскей Митровици.
Лїляна Радуловачки
Литература:
Studia Ruthenica 7, Нови Сад, 1999-2000, 72-74
Руснаци у Сримскей Митровици, 2004, 192-193, 198-199
ПРЕДШКОЛСКИМ УСТАНОВОМ, ОСНОВНИМ И ШТРЕДНЇМ ШКОЛОМ
у хторих ше воспитно-образовна робота зоз дзецми и настава по руски зоз школярами орґанизую як порядни активносци и у хторих ше руски язик виучує як виборни предмет, односно факултативно
Поволуєме вас на 2. заєднїцку схадзку Актива воспитачкох/вихователькох (14) и Актива наставнїкох руского язика хтора ше отрима на пондзелок, 29. авґуста 2011. року на 14,00 годзин у Предшколскей установи „Бошко Буха”, Вербас, Оддзелєнє „Герлїчка” у Коцуре, уль. И. Л. Рибара 49
ДНЬОВИ ШОР:
1. Тема: Як унапредзиц предшколске воспитанє и образованє по руски и
уписац дзеци до осовней школи по руски?
2. Предкаданє активносцох з обласци предшколского, основного и штреднього воспитаня и образованя по руски у наступним чаше
*
Модлїме же бисце вжали учасц и драгово трошки за приход до Коцура по можлївосци обезпечели у рамикох вашей предшколскей установи, oдносно школи.
За Актив вихователькох руского язика
Серафина Яґлица, в. р
За Дружтво за руски язик, литературу и културу
Др Юлиян Рамач, в. р.
\
За Актив наставнїкох руского язика
Мелания Сабадош, в. р.
IN MEMORIAM
Вирa Гудак
УЧИТЕЛЬКА И КУЛТУРНИ ДЇЯЧ
(1927-2011)
Вира Гудак*, нар. Бесерминї, учителька и културно-просвитни роботнїк, народзена 21. януара 1927. року у Шидзе (оцец Дюра, священїк (1881-1949), мац Ана, нар. Гирйовати (1888-1957)). Основну школу закончела у Шидзе (1934-1938), нїзшу ґимназию у Дервенти (1938-1942), перши два класи учительскей школи у Заводу святого Йосипа у Сараєве (1942-1944), а 3. и 4. класу у Осиєку (1944-1946).
Була учителька у Петровцох (1947-1972), у Новим Садзе (1972-1979), секретар КПД "Яким Гарди" у Петровцох (1947-1969) и руководитель театралней и танєчней секциї. У Петровцох режирала 36 театрални фалати: "На силу дохтор”, Молиєр (1948); “Наймичка”, И. Тобилевич (1949); “Безталана”, И. Тобилевич (1950); “Хмара”, А. Л. Суходольски (1951); “Турецки староста”, Пирятински (1951) “Ферко муши храпиц”, М. Ковач (1952); “Хто толвай”, М. Ковач; "Ой, не ходи Грицю", И. Тобилевич (1952); "Заврачане благо”, П. Ризнич (1952); “На синокосу”, П. Ризнич (1952); “Пастирова жена” (1954); “Вона нєвиновата”, Й. Кочиш (1954); “Ой, не ходи Грицю”, И. Тобилевич (1955); “Наймичка” И. Тобилевич (1955); “Виберна”, К. Трифкович (1956); “Питач”, А. П. Чехов (1956); "Пита за тисяч форинти", Й. Кулунджич (1956); "Млоди у корице", С. Калинєц (1956); "Нєволани госци", Д. Трн (1956); "Чудесна хорота", Й. С. Попович (1956); "Зробели зоз себе дурних", М. Копривницкий (1957); "Заврачане благо", П. Ризнич (1957); "Гамишносц за благом” (1958); “Ферко муши храпиц”, М. Ковач (1959); “Златна папучка” (1959); “Бувальщина”, И. Тобилевич (1959) “Ґузел”, П. Петрович (1959), “Чловек з народу”, М. Ковач (1960); “Заврачане благо”, П. Ризнич (1962); "Ой, не ходи Грицю", И. Тобилевич (1965); "Пах конопи тирваци", Ш. Гудак (1965); "Поука дзивком", Кирилов (1967); "Джони Белинда", Е. Харис - В. Фирнер (1967); "Иножемни госц", И. Квазимодо (1969); "Ципелар и чорт", А. Шеноа-В. Рабадан (1972).
Пририхтала зоз танєчнїками 6 хореоґрафиї українских танцох, котри научела на курсу у Шидзе од Юрия Шереґия ("Гопак колом", "Подильски козачок", "Катарина", "Коломийка", "Гони витер" и "Аркан") и два власни стилизовани танци на народни писнї ("Ишло дзивче по воду” и “До шашу”). Тиж так поставела танєц “Марена” зоз кнїжки “Українски народни танци” (Києв, 1962).
50-тих рокох формовала женску ґрупу, котра двогласно шпивала коляди у церкви пред Саночним и з нїма ишла колядовац по валалє (зоз заколядованим пенєжом купени перши венчики за танци) и мишани хор хтори шпивал штирогласно Службу Божу на перши дзень Крачуна. На треци завод основала дзивоцку ґрупу. (Зоз шпив. "Садок вишневий" и "Дому, шугай, дому" наградзени на Општинскей смотри Вуковар.) Пре єй завжатосц тоти ґрупи нє исновали длуго. Гудакова снователька дзецинского часопису "Венчик", ушорела 1. и 2. число (1971, 1972), хтори виходзи и нєшка. У цеку роботи у петровским КПД "Яким Гарди" достала велї дипломи, пенєжни награди и Бронзову плакету општини Вуковар за досцигнуца на полю ширеня култури.
Зоз приходом до Нового Саду (1972), Вира Гудакова поставена за учительку пестованя руского мацеринского язика у городских основних школох. Вона анимирує родичох, оживює наставу, збера дзеци до КУД "Максим Горки" и снує секциї, анґажує школярох котри граю и иницирує формованє орхестри (руководителє Ш. Гудак, познєйше В. Колбас). У чаше єй роботи (1972-1979) єй школяре зазначели коло 60 значнєйши наступи - од програмох по шветочни академиї, концерти, фестивали, госцованя... Новосадски школяре наступели зоз вибором найлєпших точкох на шицких манифестацийох "Червене пупче" и двараз су наградзовани як найлєпши. Вони на вецей городских, на 9 општинских змаганьох, вецей зонских и рижних литературних змаганьох були вецей раз наградзовани. На югославянскей смотри Пионирских прозних роботох у Чарней Гори, Марча Чакан освоєла 2. место и 2 тижнї лєтованя.
Зоз фолклорнима секциями (младша, дзивоцка, хлапцовска и старша) поставела 13 танци: "Катарина"(1972), "Лєсоруби"(1973), "Дзивче и гушатка" (1973), "Кухарки" (1973), "Марена (1973), ""Чижику, Мижику" (1974), "Весели танєц" (1974), "Козачок"(1974), "На пажички"(1974), "Медведзики" (1975), "Дрибушечки"(1975), "У заградки" (авторски танєц, 1. награда на „Червеней ружи",1977), "У овоцнїку" (1978) Зоз дзецинску театралну секцию КУД "Максим Горки" режирала 8 театрални фалати и вецей драмски слички: "Здогадлїви скравец", "Чудотворни слова" и "Мижо путує на мешачок" (1972/73), "2:0 за технїку" (1973/74), "Винчованка мацери"(1974), "Трираз гура за бабу" (1975), "Нєщеска" (1976),"Мацером за дзень женох" (1977), „Єшеньска розгварка" (1978/79), "Лїки" и "Тайне писмо" (1978). Робела и зоз Дзецинску секцию Новосадскей сцени АРТ "Дядя", зоз котру поставела на сцену 8 театрални фалати, од котрих 5 були селектовани на Майски бависка у Бечею, дзе достала вецей припознаня и награди. "Володя Улянов", М. Канюх (1974), "Капура слунка", Я.Макариюс (1975), "Пилькаре, Р. Павелкич (1976)", "Колїба бачика Тома", Г. Бичер (1978), "Сказка о билей голубици", М.Канюх, (1984), "Тащаре", М. Ковача, (1985), "Планета Норим", М. Канюха (1986), "Петро Чаловка" М. Канюха (1987). Сотрудзовала зоз Драмску програму Радио Нового Саду; режирала 5 радио-драми за дзеци: "Капура слунка" (1975), "Пилькаре" (1977), "Важне писмо" (1983), "Дзе Дона будзе спац" (1984), "Тащаре" (1985).
Вира и Штефан Гудаково на 13. стретнуцу руских школох у Новим Садзе (2. 06.2007)
Учашнїк є и ношитель першей, другей и трецей награди Фестивала култури "Червена ружа" на конкурсу за нову хореоґрафию дзецинских танцох и коавтор учебнїка "Бависка, музично-ритмични рухи, танци, розчитованки и шпиванки", два виданя (Нови Сад, 1978, 1980).
Учителька Вира Гудакова жила зоз фамелию у Петроварадинє, дзе и умарла. Будзе похована на соботу, 30. юлия 2011, року на 13 годзин на теметове (Транджамент) у Петроварадинє.
НАЙ ЄЙ БУДЗЕ ВИЧНА СЛАВА И ПОДЗЕКОВАНЄ!
ДРУШТВО ЗА РУСИНСКИ ЈЕЗИК, КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ
ДРУЖТВО ЗА РУСКИ ЯЗИК, ЛИТЕРАТУРУ И КУЛТУРУ
Број: 37/3
Датум: 31. 08. 2011. год.
21000 Нови Сад
В. Путника 2, п. фах 55
064 44 28 311
Актив наставника русинског језика, У сарадњи са Одбором за образовање Националног савета русинске националне мањине
Поштовани
ПЕТАР ВИЂИКАНТ, начелник
МИЛАН ПАНИЋ, саветник
Министарство просвете и науке
Школска управа Нови Сад
21000 Н О В И С А Д
Бул. Михајла Пупина 6/4
ПРЕДМЕТ: Приговор у вези са статусом наставног предмета
„Матерњи језик са елементима националне културе“
и ценусом за наставнике русинског језика у Новом Саду
- веза наш допис број: 37, од 24 08 2011. године
У настваку нашег дописа под бројем 37, од 24. 08. 2011. године који се односио на изучавање русинског језика у Врбасу, овог пута се обраћамо у вези са статусом наставног предмета „Матерњи језик са елементима националне културе“ и ценусом у основном образовању Новом Саду. И овог пута у прилогу доставимо два примерка МИШЉЕЊА Завода за унапређење образовања и васпитања из Београда упућених Министарству просвете 2008-2010. год.
- Број: 1463/2008, од 04.12.2008. године са потписом проф. др Љубомира Протића и
- Број: 1146/2010, од 24.06.2010. године са потписом проф. др. Шђепана Ушчумлића
из којих се види да се ученицима који похађају наставу на српском језику омогућава неговање свог језика и културе, а у делу наставног плана даје могућност избора два изборна предмета уколико је један од њих „Матерњи језик са елементима националне културе“ (прилог: 1+1).
Наведена мишљења достављамо поново из разлога што смо од Меланије Сабадош и Оље Јакољев, професора русинског језика које предају русински језик у 17-18 основних школа у Новом Саду (Меланија Сабадoш у 9, а Оља Јаковљев у 8 школа) усмено обавештени да се родитељи русинских ученика који су се у јуну 2011. године анкетом изјаснили за два изборна предмета, од којих је један „Русински језик са елементима националне културе“ морају поново изјашњавати, али сада само за један изборни предмет.
Исто тако су изненађене саопштењима једног броја директора основних школа („Жарко Зрењанин“, Нови Сад, „Јован Дучић“, Петроварадин, „Јован Јовановић Змај“, Сремска Каменица итд) у којима годинама организују изучавање русинског језика да ће настава русинског језика као изборног предмета бити укинута и да им се неће признати ни прошлогодишних 10% пошто у тим школама има мањи број русинских ученика, односно нема 15. (Према евиденцији наставника: Меланија Сабадош има 36 ученика у 9 основних школа, а Оља Јаковљев 25 у 8, што укупно износи преко 60 (61) у Новом Саду са околним насељима: Петроварадин, Ветерник, Сремска Каменица).
За нас, припаднике русинске националне заједнице у Новом Саду је тај број задовољавајући, ако се зна да овај број није коначан јер у школама има још русинских ученика, али се тај наставни предмет недовољно популарише како својим статусом у групи В изборних предмета, тако исто и константним наговештавањима да ће због малог броја ученика бити укинут, да оцена не улази у просек, да су ученици оптерећени другим обавезама итд, итд!!!
Годинама напомињемо да је статус наставног предмета „Матерњи језик са елементима националне културе“ на непримерено ниском нивоу (шести по реду у групи В са још 8 изборних предмета: домаћинство, информатика ..) и да га треба под хитно на повољнији начин регулисати (као обавезан наставни предмет или унети у групу Б обавезних изборних предмета као што су веронаука и грађанско васпитање).
С тим у вези је поздрављен предлог министра др Жарка Обрадовића и помоћника министра Весне Фила да се заједнице мањинских народа Републике Србије о томе договоре и преко националних савета поднесу захтев Министарству просвете (прилог: 2). Колико нам је познато такав захтев је већ давно требало да уследит, да се састану представници националних савета и доставе предлог (садашњи координатор националних савета је Национални савет ромске националне мањине са седиштем у Београду - у прилогу 3 је копија дописа послата г. Витомиру Михајловићу, председнику ромског националног савета са молбом да подржи поменуте активности и стави на дневни ред питање статуса наставног предмета „Матерњи језик са елементима националне културе“.
Према томе став, да ученици националних мањина могу изабрати два изборна предмета је још увек актуелан (нисмо обавештени од стране Националног савета русинске националне мањине да су у међувремену вршене промене овог става), те се питамо где и када Школска управа у Новом Саду променила становиште да се ученици русинске националне заједнице у основним школама морају поново изјашњавати само за један изборни предмет (питање је да ли ће се овог пута изјаснити за русински када су одабрали и информатику или сл.), као и да је број ученика важан само у једној школи, а не у целом Граду као што је Нови Сад где има преко 30 основних школа у којима су према територијалном принципу (педагошка распршеност) уписани и русински ученици без могућности концентрисања у једну матичну школу где би их било више и где би испунили тражени број који Школска управа поставља као услов за ценус, а и закључак Владе АП Војводине, донет ових дана је и с х и т р е н и русинској деци разасутој по новосадским основним школама доноси гашење изучавања њиховог матерњег језика и не даје други бољи предлог, односно алтернативу за наставак изучавања у оваквим околностима.
Мишљења смо да се оваквим ставом, односно условљавањен ценуса русинским наставницима само бројем у једној школи, а не на целој територији Града ускраћује загарантовано право ученика националних мањина на учење свог језика, не само у Новом Саду већ и у другим срединама у којима живе Русини и где се и поред свих тешкоћа матерњи језик ипак изучава, а то су: Врбас, Кула, Суботица, Бачка Топола, Ново Орахово, Савино Село, Крушчић, Госпођинци, Сремска Митровица, Шид, Бачинци, Беркасово и Бикић Дол. Истовремено се оваквим ставом нарушава досадашњи постигнути степен остваривања права неговања језика и културе којој русинска национална заједница придаје изузетан значај.
*
Молимо Вас да имате разумевања и подстичете изучавање матерњег језика, а не да га наведеним становиштем (једним изборним предметом и мањим бројем ученика) ограничавате и тиме нарушавате дугогодишња настојања припадника русинске, а исто тако и других националних заједница у овој области којима су права на образовање загарантована, како уставном, тако и законским регулативом у овој области.
С поштовањем, захваљујемо
Прилог: 3
Достављено:
- Др Жарко Обрадовић, министар просвете и науке,
- Весна Фила и мр Желимир Попов, помоћници министра, Београд
- Национални просветни савет, Београд
- Покрајински секретаријат за образовање, управу и националне заједнице, Нови Сад
- Национални савет русинске националне мањине, Руски Крстур
- Координација националних савета националних мањина, Београд
- Омбудсман АП Војводине, Нови Сад
- Градска управа за образовање и Савет за међунационалне односе Града Новог Сада
- Основне школе у Новом Саду
За Актив наставника русинског језика Меланија Сабадош, с.р
За Скупштину Друштва Др Јулијан Рамач, с.р
За Управни одбор Друштва Владимир Салонски, с. р
За Друштво за русиски језик, књижевност и културу Ирина Папуга
Савет за међунационалне односе
Града Новог Сад
Ана Возар, председник
21000 НОВИ САД
Поштованa-ни
Примила сам позив за 4. седницу Савета за међунационалне односе Града Новгог Сада која ће се одржати 13. маја 2011. годне у Новом Саду, али због неодложних обавеза нисам у могућности да присутвујем. Наиме, 13. маја 2011. године се према Календару Министарства просвете Републике Србије одржава Републичко такмичење у знању јазика и језичке културе националних мањина на мађарском, словачком, румунском и русинском језику (прилог: 1). Као члан Комисије за организовање такмичења из области русинског језика истога дана ћу се налазити у Основној школи „Петро Кузмјак“ у Руском Крстуру те нећу бити у могућности на присуствујем седници. Молим Вас да уважите моје одсуство.
Прихватам и поздрављам предложени Дневни ред седнице Савета.
Немам примедбе на Записник, а у вези са 1. и 2. тачком које се односе на разматрање изваштаја о васпитно-образовним активностима у Новом Саду сматрам да су у складу са Програмом рада Савета, донетим на прошлој седници.
Истовремено сам запазила да се образовање на русинском језику у материјалу не спомиње (једино су у табели где је реч о изучавању језика националних заједница као изборног предмета са елементима националне културе дате школе и бројчани подаци о ученицима и то не сви), те стим у вези прилажем преглед који се односи на новосадске основне и средње школе и један објекат Предшколске установе „Радосно детињство“ у којима се организује изучавање русинског језика као изборни предмет, односно програм са елементима националне културе (прилог: 2).
Поздрављам иницијативу ГИЦ „Аполо“ о програмима Новосадске ТВ на језицима националних заједница који су у службеној употреби у Граду Новом Саду, са жељом да Новосадска ТВ у догледно време, поред мађарског и словачког (који се емитују) реализује и програм на русинском језику.
С поштовањем, захваљујем.
Нови Сад, 12. мај 2011. године
Ирина Папуга, члан Савета
ЗАВОД ЗА КУЛТУРУ ВОЈВОДИНЕ
Одељење за невладине организације
Координациони одбор друштава за језике, књижевност и културу
Н О В И С А Д
СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ (UNESKO)
П О З И В Н И Ц А
Позивано Вас на
КЊИЖЕВНИ СУСРЕТ
који ће се поводом Светског дана поезије
(UNESKO)
одржати у понедељак, 21. марта 2011. године у 17 часова
у Заводу за културу Војводине, Нови Сад, Војводе Путника 2
П Р О Г Р А М
значај поезије у књижености
читање поезије
музички програм
40 роки Дружтва за руски язик, литературу
и културу (1970-2010)
20. Днї Миколи М. Кочишa (1990-2010)
4. НАУКОВО-ФАХОВИ СХОД
„Руски язик, литература, култура и просвита“
Собота, 4. децембер 2010. року
Завод за културу Войводини, Нови Сад, Войводи Путнїка 2
9,30 – 10,00 годзин приход и акредитация учашнїкох
10,00 – 10,30 отверанє сходу
10,30 – 13,00 робота сходу
13,00 – 14,00 закуска
14,00 – 17,00 предлуженє роботи
17,00 – 17,30 дискусия
18,00 заверанє сходу
Штварти науково-фахови сход „Руски язик, литература, култура и просвита“ ше отримує у рамикох манифестациї 20. Днї Миколи М. Кочиша.
Микола М. Кочиш (Дюрдьов, 1.12.1928 – Нови Сад, 16.04.1973), линґвиста, писатель и педаґоґ бул єден од сновательох и перши предсидтель Дружтва за руски язик, литературу и културу (4. децембра 1970. року) чию ше 40-рочнїцу означує того року. Микола М. Кочиш автор: Правописа руского язика (1971), Терминолоґийного словнїка (1972), написал Ґраматику сербскoго язика як нємацеринского (1969), Ґраматику руского язика (обявена постгумно 1974) и учебнїки за руски язик за шицки класи основней школи. У рускей литератури се зявел 1948. року. Обявени му кнїжки: Крочаї (1963), Дзелїме радосци и чежкосци (1971), Ми ту нє госци (1973), Позберана проза итд.
У Новим Садзе 1990. року основани (при КПЗ Войводини), тераз Заводу за културу Войводини Мемориялни одбор „Микола М. Кочиш”, хтори каждого року, починаюци од 1991. року, орґанизує манифестацию „Днї Миколи М. Кочиша”, а кажди пияти рок и науково-фахови сход зоз обласци руского язика, литератури, култури и просвити.
Перши науково-фахови сход отримани 1993. року под назву: „Крочай далєй у виглєдованьох Миколи М. Кочиша”, други бул 1998. року и ношел назву: „Творчосц Миколи М. Кочиша - руски язик и просвита”. На трецим сходзе: „Тримаме крочай зоз творчосцу Миколи М. Кочиша”, 2005. року було слова о сучасних досцигнуцох у обласци руского язика. Роботи зоз сходох обявени у Зборнїку Дружтва Studia Ruthenica 3 (1992-1993), 7 (1999-2000) и 10 (2005).
На штвартим сходзе, того 2010. року будзе слово о найновших виглєдованьох у обласци руского язика, о литературней творчосци, култури и просвити, а отрима ше 4. децембра 2010. року у Новим Садзе зоз участвованьом 18 авторох (19 реферати), од того 13 учашнїки зоз наших институцийох и 5 зоз иножемства (Мадярска (3), Горватска (1) и Естония (1). Собщеня зоз сходу буду обявени у Зборнїку Дружтва Studia Ruthenica 15, 2010.
40 година Друштва за русински језик, књижевност и културу (1970-2010)
20. Дани Миколе М. Кочиша (1990-2010)
4. НАУЧНО-СТРУЧНИ СКУП
„Русински језик, књижевност, култура и просвета“
Субота, 4. децембар 2010. године
Завод за културу Војводине, Нови Сад, Војводе Путника 2
П Р О Г Р А М
9,30 – 10,00 часова долазак и
акредитација учесника
10,00 – 10,30 отварање скупа
10,30 – 13,00 рад скупа
13,00 – 14,00 закуска
14,00 – 17,00 продужетак рада
17,00 – 17,30 дискусија
18,00 затварање скупа
Учешће су пријавили:
Русински језик:
Др Јулијан Рамач, Куцура
Правописни проблеми у Русинско-српском речнику
Блаженка Хома Цветковић, Нови Сад
Речник Миколе М. Кочиша и Русинско-српски речник
Анамарија Рамач Фурман, Нови Сад
Линґвистичка начела Миколе M. Кочиша
Др Александар Дмитријевич Дуличенко, Тартуски универзитет, Естонија
Југословенско-русински/јужнорусински у контексту језика савремене Микрославије
Др Михал Тир, Нови Сад
Еуген Паулини о русинском језику
Др Хајналка Фирис, Сегедин, Мађарска
Презимена мађарског порекла код бачко-сремских Русина
Др Оксана Тимко Ђитко, Загреб, Хрватска
Прилози у русинском језику: творба, промене, класификације
Др Михајло Фејса, Нови Сад
Новости у лингвоанализи (на примеру једне приповетке Хавријилa Костељника)
Др Јанко Рамач, Нови Сад
Текстови апокрифа „Сон пресвятей Богородици“ у русинским рукописним зборницима
Мр Хелена Међеши, Нови Сад
Леп израз са мирисом постојбине
Владимир Бесермeњи, Руски Крстур
Жаргони средњoшколске омладине у Руском Крстуру (II)
Књижевност:
Др Юлијан Тамаш, Нови Сад
Русинско-српска двојезичност у русинској књижевности
Ирина Харди Ковачевић, Нови Сад
Русинска књижевност за децу: традиција и модерна
Mикола Шанта, Нови Сад
Коме је потребна русинска књижевност?
Mикола М. Цап, Нови Сад
Песма „Чудна єси помочнице” и њене русинске варијанте
Култура, историја:
Adrián Kacsinkó, Мишколц, Мадярска
Трагом церехатских Русина
Просвета и образовање:
Ирина Папуга, Нови Сад
40 година гимназије у Руском Крстуру
Владимир Бесермeњи, Руски Крстур
Еуфемија Бесермињски, учитељица, наставница,
директорка (25.07.1921-05.07.2003)
Образованост Русина на прагу трећег миленијума
ПОВОЛАНКА ЗА ШТВАРТИ НАКОВО-ФАХОВИ СХОД
Зоз Програму Дружтва за руски язик, литературу и културу за 2010. рок предвидзене отримованє 4. наукового сходи под назву „Руски язик, литература, култура и просвита”. Сход ше планує отримац у рамикох 20. дньох Миколи М. Кочиша и у рамикох означованя 40 рокох Дружтва за руски язик, литературу и културу (1970-2010) 4-5. децембра 2010. року у Новим Садзе у сотруднїцтве зоз Одсеком за русинистику Филозофского факултету у Новим Садзе.
Микола М. Кочиш (Дюрдьов, 1.12.1928 – Нови Сад, 16.04.1973) бул визначни руски линґвиста, педаґоґ и писатель; автор руского правопису, словнїка, ґраматики, школских учебнїкох и литературних творох. Йому на чесц ше кажди рок, починаюци од 1990. року отримує манифестация „Днї Миколи М. Кочипа“, а кажди пияти рок и науково-фахови сход у рамикох хторого ше розпатраю питаня руского язика, литератури, култури и просвити, односно обласцох у хторих вон творел.
Потераз отримани 3 науково-фахово сходи у Новим Садзе: перши бул 1993. року, други 1998. и треци 2005, року. Роботи зоз спомнутих сходох обявени у Зборнїку роботох Дружтва „Studia Ruthenica“ число 3, 7. и 10, а зоз 4. ше планує обявиц (друковац) у „Studia Ruthenici“ 15 (2010).
У прилогу посиламе формулар за прияву учaшнїкох на сход, хтори, кед жадаце вжац учасц можеце пополнїц и послац по 10. новембер 2010. року, а може и скорей на адресу Дружтва за руски язик, литературу и културу, Нови Сад, Войводи Путнїка 2, або на назначени е-маил адреси.
формулар 
За Дружтво за руски язик литературу и културу , Ирина Папуга
Предсидатель Меморилного одбору „Микола М. Кочиш“ Др Юлиян Рамач
Тел. и е-mail за контакт:
zkvnevladine@nscable.net 021 47 54 128 *
papugai@nadlanu.com 064 19 75 281
ramac@w802.net * 021 727 342 * ramacyu@gmail.com
ПОЗИВНИЦА ЗА ЧЕТВРТИ НАУЧНО-СТРУЧНИ СКУП
Програмом рада Друштва за русински језик, књижевност и културу за 2010. годину предвиђено је одржавање 4. научно-стручног скупа под називом „Русински језик, књижевност, култура и просвета”. Одржавање скупа се планира за 4-5. децембар 2010. године у Новом Саду у оквиру 20-их Дана Миколе М. Кочиша и у оквиру обележавања 40 година Друштва за русински језик, књижевност и културу (1970-2010), а у сарадњи са Одсеком за русинистику Филозофског факултета у Новом Саду.
Микола М. Кочиш (Ђурђево, 1.12.1928 – Нови Сад, 16.04.1973) је био истакнути русински лингвиста, педагог и књижевник; аутор је русинског правописа, речника, граматике, школских уџбеника. Њему на у част се сваке године, почев од 1990. године одржава манифестација „Дани Миколе М. Кочипа“, а сваке пете године и научно-стручни скуп у оквиру којег се розматрају питања русинског језика, књижевности, културе и просвете, односно области у којима је деловао и стварао.
До сада су одржана 3 научно-стручна скупа у Новом Саду: први је био 1993. године, други 1998. и трећи 2005. године. Прилози са поменутих скупова су објавњени у Зборнику радова Друштва „Studia Ruthenica“ број 3, 7. и 10, а са четвртог скупа се планира објављивање у „Studia Ruthenici“ 15 (2010).
У прилогу достављамо формулар за пријаву учесника на скуп, који, ако желите да узмете учешће можете попунити и до 10. новембра 2010. године (може и раније) послати на адресу Друштва за русински језик, књиженост и културу, Нови Сад, Војводе Путника 2, или на назначене е-маил адресе.
формулар
За Друштво за русински језик, књижевност и културу Ирина Папуга
Председник Меморијалног одбора „Микола М. Кочиш“ Др Јулијан Рамач
Тел. и е-mail за контакт:
zkvnevladine@nscable.net 021 47 54 128 * papugai@nadlanu.com 064 19 75 281
ramac@w802.net * 021 727 342 * ramacyu@gmail.com
Литературне стретнуце у Шидзе
П Р О Г Р А М А
Ювилеї – рочнїци народзеня писательох
80 роки Василя Мудрого (1930) и
70 роки Анґели Прокоп (1940 – 1971)
промоция кнїжки приповедкох за дзеци:
ШТЕФАН ГУДАК, Кудлик Пудлик чека ґазду
у виданю НВУ „Руске слово”, Нови Сад
Участвую школяре хтори виучую руски язик и наставнїки
Златица Сивч Здравич и Зденко Лазор
Слово о кнїжки: Штефан Гудак, Мартица Тамаш и Микола Шанта
и ювилейох: Ирина Папуґа и Владимир Ґовля
собота, 6. новембер 2010. року, 12 годзин, Музей
Владическей резиденциї, Шид
80-РОЧНЇЦА НАРОДЗЕНЯ И 65 РОКИ МЕДИЙНЕЙ ВОКАЦИЇ
ВЛАДИМИРА ВЛАДИ КОСТЕЛНИКА *
Дружтво за руски язик, литературу и културу у рамикох Календара рочнїцох за 2010. рок орґанизує означованє 80-рочнїци народзеня и 65 роки медийней вокациї Владимира Влади Костелника, новинара, редактора, писателя и културно-дружтвеного дїяча.
Владимир Костелник народзени 9. октобра 1930. року у Петровцох, Република Горватска. Пише приповедки, драми, романи, прилоги з обласци историї. Перши новинарски напис обявел у „Мурових новинох“ як 14-рочни школяр 1944. року, под насловом „Длужносц поволує“ (зоз тему антифашистичней борби у Другей шветовей войни, з илеґалним потписом „Резанка“). Перша приповедка „Иво и кральовна“ друкована му у дньових новинох „Горватски лїст“ (Хрватски лист) у Осиєку, тиж 1944. року, написал ю вєдно зоз пайташом з дзециньства, познєйше познатим горватским ґлумцом Крешом Зидаричом.
Новинарско-редакторска робота:
Зоз так започатим новинарским медийом, Владимир Костелник уж о рок вєдно зоз дальшим школованьом у Руским Керестуре, як школяр III класи Ґимназиї (Ґимназия почала зоз роботу 25. фебруара 1945. року. Була то нїжша реална ґимназия зоз малу матуру хтору закончел 1947. року), у децембру 1945. року почина робиц як новинар приправнїк у „Руским слове“, a хторе почало виходзиц пол рока скорей, у юнию 1945. року у Руским Керестуре. Було то Костелниково роботне опредзелєнє новинара през цали роботни вик кед з полним роботним 40-рочним стажом 1989. рок одходзи до пензиї.
Рок познєйше, 1946. постава професийни новинар у „Руским слове“, цо уписане и у його роботнїцкей кнїжочки з подписом тедишнього редактора Штефана Чакана. У редакциї „Руского слова“ предлужує и идуцого 1947, року, дзе є од помоци редактором у видаваню „Руского народного календара“ у котрим му обявени даскельо наслови, а активни є и з нагоди порушованя часопису за дзеци „Пионирска заградка“ 1947. року, у хторим тиж так ма вецей тексти з потписом. У януару 1948. року постава одвичательни редактор „Пионирскей заградки“ дзе остава до половки 1949. року, з прерву под час школованя на шейсцмешачним курсу у Новинарскей школи Здруженя новинарох Сербиї у Беоґрадзе. Значи, после Штефана Чакана и Дюри Варґи Владо Костелник бул (на два заводи: 1948. и 1949. року) треци по шоре редактор „Пионирскей заградки“.
Зоз Руского Керестура ше враца до Петровцох 1949. року, а потим преходзи до Редакциї новинох „Глас Славониї“ у Осєку (1949-1950). Под час служеня воєного року у Македониї (1950-1952) бул дописователь воєних новинох „За побиду“ хтори виходзели у Скопю. По врацаню зоз войска почал робиц у новинох Комбинату „Борово“, 1953. року, а рок потим, 1954. року меновани є за одвичательного редактора „Вуковарских новинох“ у Вуковаре. Познєйше, тиж так як прoфесийни новинар робел у вецей писаних и електронских медийох на горватским и сербским язику у Винковцох. Бул дописователь Радиотелевизиї Заґреб зоз Восточней Славониї и Заходного Сриму (нєшка подручє Вуковарско-сримскей жупаниї у Горватскей), дописователь „Борби“ у Беоґрадзе, вонкашнї сотруднїк руских медийох у Руским Керестуре и Новом Садзе. У „Новей думки“ и Радио Вуковаре бул главни и одвичательни редактор. Познєйших рокох, односно после 1991. року одкеди жиє у Руским Керестуре сотрудзовал зоз „Християнским календаром“ и „Дзвонами“ у Руским Керестуре, тиж и зоз „Новосадскима дзвонами“ (док виходзели у Новим Садзе). И далєй є активни у сотруднїцтве зоз „Нову думку“ у Вуковаре, а и „Русле слово“ му обявело даскело тексти на початку трецого милениюму (2004).
* Пречитане на означованю 80-рочнїци народзеня Владимира Костелника, 2. октобра 2010. року у Руским Керестуре
Публицистично-документарна и виглєдовацка активносц:
Документарно-виглєдовацка проза була, а и тераз є тиж так єдна од преокупацийох нашого ювиланта. Активно участвовал на фолклористичних конґресох тедишнєй Югославиї и Балкану. Виглєдовал и призначовал народни обичаї и живот руского народу, цо му як реферати друковани у зборнїкох зоз конґресох на сербским и руским язику. Медзи другима обробел и „Мойово древко“ у преславйованю ярнїх звичайох (обичайох, шветох) Руснацох у Петровцох и Миклошевцох, а тиж и „Руски и сербски прадки“ у Петровцох. Бул орґанизатор и соорґанизатор перших науко-фахових сходох Руснацох и Українцох Горватскей, а участвовал и на подобних у Руским Керестуре, хтори отримовани под час „Червеней ружи“.
„Руске слово“ у Новим Садзе зоз хторим роками сотрудзує як вонкашнї сотруднїк (дзе на кратко 1965. року ознова робел, алє ше о пол рока врацел до Вуковару) писательови Костелникови обявело романи: „Жеми моя“ (1967) и „Бисерни дражки“ (1971), а тиж и хронїку о участвованю нашого народу у антифашистичней борби од 1941-1945. року „Под червену заставу“ (1971). На горватским язику преширену и дополнєну хронїку видал Союз Русинох и Українцох Горватскей у Вуковаре. Исти Союз Костелникови видал и моноґрафиї: „40 роки Союзу Русинох и Українцох“, „30 роки Новей думки“ и „30 роки Етноґрафскей збирки у Петровцох“. При видавательох ше находза Костелниково рукописи (машинописи) под назву „40 роки КУД Осиф Костелник у Вуковаре“, „40 роки младежских школох у Горватскей“ як и тексти других кнїжкох.
Литературна творчосц:
Белетристика, уметнїцка литература значна активносц Владимира Костелника. Попри спомнутей першей приповедки обявеней у „Горватским лїсту“ видати му коло 10 кнїжки. Литературни твори му друковани у Народних календарох и часопису „Шветлосц“ НВУ „Руске слово“, а заступени є и у вецей антолоґийох рускей прози, а тиж и на сербским, словацким, румунским и українским язику, медзи хторима: „Одгуки з ровнїни“ (1961), „Слунечни роки“ (1969), „Дубока бразда“ (1975), „Там коло Дунаю“ (1976), Крижни драги“ (1990) итд.
Владо Костелник автор вецей драмских текстох, медзи хторима: „Зарегочали конї на дворе“ (1976), „Шугаю, шугаю, пре тебе ме лаю“ (1977), „Ей, пада, пада, росичка“ и „Поме до партизанох“ (1979), хтори у режиї Драґена Колєсара на сцени реализовало КУД „Яким Гарди“ зоз Петровцох, а презентовани су и на Драмским мемориялє „Петра Ризнича Дядї“ у Руским Керестуре (1976-1979).
Уметнїцка литература за дзеци, тиж значни медий нашого ювиланта. Твори за дзеци обявйовал ище як редактор „Пионирскей заградки“, а тиж и познєйше и у „Пионирскей заградки“ у Новим Садзе и у „Венчикох“ у Войводини и у Горватскей, по нєшкайши роки кед и далєй сотрудзує зоз „Заградку“ у Новим Садзе, хтора му тиж обявює текси, як и тот зоз юнийского числа 2010. року о поштарови.
Културно-просвитна дїялносц:
Културно-просвитна активносц Владимира Костелника започала 1943. року у Петровцох зоз кнїжками, забавами, театром и марками (филателию), хтори були состойна часц тедишнєй нєформалней културно-просвитней асоцияциї, под назву „Желєни лїсток“, предлужела ше у рускей ґимназиї и рускокерестурским културним живоце 1945-1947. року, унапредзовалa ше у библиотеки и читальнї кед ше врацел до Петровцох 1950-1952. року, же би ю предлужел зоз порушованьом активносцох на орґанизованю литературних сходох писательох, з таборованьом нашей младежи, порушованьом „Новей думки“, снованьом културно-просвитних дружтвох, манифестацийох и орґанизацийох, зоз виучованьом мацеринского язика, з преславами рочнїцох и ювилейох, виставами и снованьом Етноґрафскей збирки у Петровцох, зоз отримованьом науково-фахових сходох и совитованьох, з призберованьом фотодокументациї, писаньом моноґрафийох з обласци културней дїялносци итд.
Награди и припознаня:
За новинарску, редакторску, литературну, културно-просвитну и дружтвену роботу Владимир Костелник достал значне число припознаньох и одликованьох, починаюци од першей награди за роботу у дзецинским часопису „Пионирска заградка“ 1948. року, та по други, як то: два плакети Дружтва новинарох Горватскей (1965-1990), вецей припознаня Скупштини општини Вуковар (1961-1986), „Руского слова“, а добитнїк є и Ордена роботи зоз стриберним венцом предсидателя СФРЮ, Ордена за заслуги предсидателя Републики України (2001) итд. Жиє у Руским Керестуре.
О творчосци Владимира Влади Костелника писали:
Др Юлиян Тамаш: У приповедкох Владо Костелник модернизує вираз, алє источасно виражує повисшени емоцийни стан. Часто на гранїци поеми виражує и такволану револуцийну романтику як начало социялистичного реализму. Зоз ню слави, подцагує и функцию привиту, нови форми живота и вредносци хтори ше зявюю на горизонтудружтва и историї.
У вязи зоз штирома спомнутима драмскима текстами др Юлиян Тамаш констатує: „У тих драмох Костелник предлужує у приповедацкей прози указану зацикавеносц за дальшу и блїзшу прешлосц руского жительства, нєпреривно инсистуюци на историйним и животним просторе пред селїдбу на територию Южней Угорскей и Югославиї (1997).
Штефан Гудак: Владимир Костелник, приповедач, романописатель, драмски писатель, редактор вецей часописох и наукових роботох, присутни у рускей литератури од законченя II шветовей войни. После Гавриїла Костельника вон найвитирвалши у двох литературох − рускей и горватскей. За його мено вязане и зявенє першого роману на руским язику Жеми моя (1967).
Дюра Латяк: Владо Костелник снователь и перши главни и одвичательни редактор часопису „Нова думка“, орґану Союзу Русинох и Українцох Горватскей, котри и нєшка виходзи. У тим часопису вон обявел велї написи капиталного значеня, а и позберал коло нього вельке число сотруднїкох у обласци науки, як зоз жеми так и зоз иножемства. Владо Костелник жиє у Руским Керестуре, алє є у цесним контакту з рускима културнима дїячами цо робя у рамикох Союзу Горватскей, дзе ше му указує вельке почитованє и подзековносц за шицко цо там зробел под час свойого творчого вику“ (2009).
Редакторе „Пионирскей заградки“:
Штефан Чакан (1947),
Дюра Варґа (1947-1948, 1954-1955),
Владо Костелник (1948-1949),
Владимир Рогаль (1949-1951),
Василь Мудри (1951-1952, 1955-1958),
Микола М. Кочиш (1952-1954),
Янко Рац (1963-1992) и
Микола Сеґеди (1972-1988)
И ми ше зоз Дружтва за руски язик, литературу и културу нашому ювилантови писательови, Владимирови Костелникови, хтори наш член од 1975. року (у Матичней кнїжки Дружтва уписани под числон 166), зоз означованьом 80-рочнїци од народзеня и 65-рочнїцу медийней вокациї, ту, у Руским Керестуре приключуєме ґу тим винчованком зоз найкрашима жаданями за його добре здравлє и ище полно творчей роботи у обласци литератури и културней дїялносци и жичиме шицко найлєпше.
Литература и призначки:
- Владимир Костелник, Ґу рочнїци народзеня и медийней вокациї 1944-2010, рукопис.
- Др Юлиян Тамаш, История рускей литератури, Завод за уџбенике и наставна средства,
Београд, 1997, 213, 560.
- Штефан Гудак, Крижни драги, Руске слово, Нови Сад, 1990, 25, 625-626.
- Дюра Латяк, Новинар, редактор, писатель и дружтвени дїяч, Ґу 80-рочнїци од народзеня
Влади Костелника, Руски християнски календар 2010, Руске слово-Дзвони, Нови Сад - Руски Керестур, 2009, 181-182.
- Ирина Папуґа, Русински прозни писци, Мултијезички билтен „МОСТ“ 6,
Завод за културу Војводине, Нови Сад, 2007, 23-25.
Ирина Папуґа, професор педаґоґиї, Нови Сад
Рочнїци
Попри отриманей Скупштини Дружтва и додзелєней награди Меланки Сабадошовей 16. 10. 2010. року, 17. октобра 2010. року з нагоди 70-рочнїци од народзеня поетеси Анґели Прокоп Єздич положене вєдно зоз фамелию єй дзивки Єлени (Єздич) Триван квеце на гроб на Алмашким теметове у Новим Садзе.
Означованє 80 рокох народзеня и 65 рокох медийней вокациї Владимира Костелника
Положене квеце на гроби Єлени Солонар и Еуфемиї Бесерминьски
In memoriam
Умро је мр Лука Хајдуковић. Комеморација је данас, 7. октобра 2010. године у 10,30 часова Матици српској, у Новом Саду. Мр Лука Хајдуковић је био председник Манифестације "ПЕСНИЧКЕ НИТИ МЕЛАНИЈЕ ПАВЛОВИЋ" (2007-2010), учесник округлих столова, промоција, активни преводилац ...).
(фотографије са обележавања Дана матерњег језика у Заводу за културу Војводине, 20. II 2010. године, са промоције књиге ПЛАВИ ЛЕТ М. Павловић у РКПД..).
Нека му је вечна слава и хвала на сарадњи и подршци
Нај му будзе вична слава и подзекованє, з почитованьом,
Дружтво за Руски язик, литературу у културу
ДРУШТВО ЗА РУСИНСКИ ЈЕЗИК, КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ
ДРУЖТВО ЗА РУСКИ ЯЗИК, ЛИТЕРАТУРУ И КУЛТУРУ
Секција Друштва у Бачинцима - Секция Дружтва у Бачинцох
Литерарни секциї „Микола М. Кочиш” и „Бошко Урошевич”, Бачинци
4. ПОЕТСКИ НЇТКИ МЕЛАНЇ ПАВЛОВИЧ (2010)
Информуєме вас же пиятак, 10. септембра 2010. року у Основней школи „Бранко Радичевич“, Оддзелєня у Бачинцох у рамикох 4. манифестациї „Поетски нїтки Меланиї Павлович“ отримана Литературно-прекладательна роботня, а положене и квеце на гроби учительох Мариї Марчи Ракичовей и Бошка Урошевича на бачинским теметове.
У роботнї вжали учасц школяре (21) хтори прекладали тексти наших пистельох зоз руского на сербски и зоз сербского на руски язик, або писали шлєбодни состави. Надпомнуте же ше роботня отримує у рамикох 4 децениї од снованя Дружва за руски язик, литературу и културу (1970-2010) чиї перши предсидатель бул Микола М. Кочиш (1928-1973) по хторим и ноши мено Литературна секция у Бачинцох, а тиж и же його перше роботне место як учителя були праве Бачинци 1947. року.
Тиж поведзене же 10. септембра 1933. року у Бачинцох народзени учитель Бошка Урошевича (1933-1971) чийо мено ноши Литературна секци хтора роби по сербски, а и же писателька Мелания Павлович 90-рокох нащивйола Школу у Бачинцох на вецей заводи (читала стихи и приповедки).
Представена єй кнїжка прекладох прозиї и поезиї „Белави лєт-Плави лет” видата 2009. року у Новим Садзе (кнїжка подарована школскей библиотеки). Шицки учашнїки роботнї достали припознаня, зоз надпомнуцом же ше читанє составох и прекладох орґанизує на єдним од идицих литературних сходох у бачинскей школи (под час Дньох Миколи М. Кочша або подобне). Роботню зоз школярами орґанизовали: Нада Ракич, Златица Сивч Здравич и Иринка Папуґа.
БАЧИНЦИ - КУЛТУРА
Литературно-прекладательна роботня
БАЧИНЦИ, 9. септембер 2010. (Рутенпрес) - У ОШ "Бранко Радичевич" у Бачинцох, на ютре будзе отримане литературне стретнуце - Прекладательно- литературна роботня, а у рамикох 4. манифестациї “Поетски нїтки Меланиї Павлович”.
Литературне стретнуце орґанизую Литературни секциї бачинскей школи, котри ноша мено Миколи М. Кочиша и Бошка Урошевича, вєдно зоз Секцию Дружтва за руски язик, литературу и културу у Бачинцох. Програма почина на 12 годзин..
У ОШ “Бранко Радичевич” у Бачинцох, настава руского язика, як виборного предмету, почала 3. септембра, а з дзецми роби наставнїца Златка Сивч Здравич.
Фотоґрафиї зоз стретнуца з Владимиром Владом Костелником у Библиотеки
у Руским Керестуре, 23. 07. 2010. року и розгварки коло означованя його рочнїцох у 2010. року
Владимир Дудаш, Владимир Костелник и Иринка Папуґа
ДРУЖТВО ЗА РУСКИ ЯЗИК, ЛИТЕРАТУРУ И КУЛТУРУ
у сотруднїцтве зоз Народну библиотеку „Симеон Пишчевич“, Шид
Поволуєме Вас на промоцию
Часописa за културу
„Ш И Д И Н А“
Тема 11. числа
Силвестер Саламон
(1912-1988)
Промоция ше отрима пияток 16. юлия 2010. року на 15 годзин у
Заводзе за културу Войводини, Нови Сад, Войводи Путнїка 2
О змисту 11. числа „Шидини“ и о
Силвестерови Саламонови, писательови
бешедую:
Радивой Лазич, главни и одвичательни редактор
Ксения Саламон, госц редактор
Др Стеван Константинович, члан Редакциї
Славица Варничич, директор Библиотеки
Стихи Силвестера Саламона интерпретую
Душан Тубич и Наташа Цирба
ДРУЖТВО ЗА РУСКИ ЯЗИК, ЛИТЕРАТУРУ И КУЛТУРУ
у сарадњи са
Народном библиотеком „Симеон Пишчевић“, Шид
Позивамо Вас на промоцију
Часописа за културу
„Ш И Д И Н А“
Тема 11. броја
Силвестер Саламон
(1912-1988)
Промоција ће се одржати у петак 16. јула 2010. године у 15 часова у
Заводу за културу Војводине, Нови Сад, Војводе Путника 2
О садржају 11. броја „Шидине“ и o Силвестеру Саламону, књижевнику
говоре:
Радивој Лазић, главни и одговорни уредник
Ксенија Саламон, гост уредник
Др Стеван Константиновић, члан Редакције
Славица Варничић, директор Библиотеке
Песме Силвестера Саламона говоре
Душан Тубић и Наташа Цирба
ВИШЛА НОВА КНЇЖКА:
ЕЙ, БУЛ ТО КЕДИШ КРАСНИ ЧАС
Юлиян Пап: Бачи Дюра з Керестура
Кнїжка облапя 25 приповедки – подїї зоз блїзшей и дальшей прешлосци Руснацох, описани на стародавни и гумористични способ, з богатим словнїком рускей народней бешеди. Подїї вязани за Керестур, алє и други места дзе жию Руснаци. Главни актере подїйох Дюра и його Ганя, шовґор Микола и його Мелана и велї други. З описаних подїйох старши читаче ше можу здогаднуц своєй младосци, а младши дознац як то дакеди було.
ПОВОЛАНКА ЗА СХАДЗКУ ПРЕДСИДАТЕЛЬСТВА
Поволуєме Вас на 13. схадзку Предсидательства Дружтва за руски язик, литературу и културу, хтора ше отрима, пияток, 23. априла 2010. року на 16 годзину Заводу за културу Войводини, Нови Сад, Войводи Путнїка 2.
Д Н Ь О В И Ш О Р:
Промоция нових виданьох Дружтва
1. Записнїк зоз 12. схадзки Предсидательства Дружтва
2. Препатрунок активносцох медзи двома схадзками
3. Календар активносцох Дружтва у 2010. року и
4. Р и ж н е
вецей 
Означованє рочнїци
Информуєме вас же у рамикох означованя
80-рочнїци од народзеня
ВЛАДИМИРА КОЛЄСАРА
(Беґейци, 31. 03. 1930 – Нови Сад. 2. 11. 1981)
академского маляра
на стреду, 31. марца 2010. року на у 12 годзин
будзе положене цвеце на його гроб на Городским теметове
у Новим Садзе
Отримана явна годзина - занїманє зоз предшколскима дзецми у ПУ "Радосне дзецинство" у Новим Садзе
Дружтво за руски язик .. виховательком Олесї Колбас и Геленки Салаґ подаровало кнїжки за воспитно-образовну роботу зоз наймладшима.
Присутни були родичи дзецох и координаторказа язики у обєкту ПУ у ул. Бранимира Чосича 40 у хторим се каждей СТРЕДИ на 18 и далєй буду отримовац активносци зоз предшколскима. дзецми (прилог: фотоґрафиї), зоз намаханьом же би ше число дзецох по можлїивосци звекшало и же би их родици поряднєе приводзели. Условия за роботу у обєкту ПУ обезпечени!
Главне наглашиц же виховательа за роботу зоз рускима дзецми (тераз то Олеся Колбас) достанє надополнєнє од5% як то було и скорейих рокох - у тим 2009/2010. нє доставала та Дружтво було таке шлєебодне здогаднуц, односно отримац явну годзину же би ше знало же ше активносци отримую и же су у вертикали образованя по руски и у витворйованю правох на образованє на руским язику у Новим Садзе значна капча, насампредзза пририхтованє дзецох до школи, а кед се ма у огляадзе же ше виучованє руского язика предлужує у основней школи (у 15 новосадских основних школох зоз двома учительками - наставнїцами руского язика) и же у Новим Садзе оможлївене виучованє руского язика и на стреднїм ступню, тераз то Технїчна школа "Милева Марич-Айнштайн" вец то значна активносцрускей националней заєднїци у Новим Садзе, та и ширше.
У мено Дружтва за руски язик.. дзекуєме руководительом ПУ "Радосне дзецинство" у Новим Садзе, виховательком Геленки Салаґ и Олесї Колбас, родичом и медийомна потримовки,
И. Папуга
Програм представљања Завода за културу Војводине и чланова КОО
на штанду Покрајинског секретаријата за културу
16. Међународни салон књига 4 – 09. марта 2010. године
Понедељак, 08. 03. 2010. У 16 часова на штанду
Промоција књиге „Народне песме из Војводине“ Миодрага Васиљевића, издање Завода за културу Војводине
Промоција књиге „Клавирска музика Карла Кромбхолца“, Др Ире Проданов, издање Завода за културу Војводине
Промоција Мултијезичког билтена „Мост“ број 9, издање Координационог одбора друштава за језике, књижевност и културу Завода за културу Војводине
Промоција издања друштава за језике, књижевност и културу (чланова КОО):
- Удружење „Македонија“, Нови Сад, песме Милице Чонтеве
- Друштво за русински језик, књижевност и културу:
- избор из поезије и прозе Меланије Павловић „Плави лет – Белави лєт“
- „Русини у Новом Орахову – Руснаци у Новим Орахове“
- књига Олене Папуга „Руске обисце - Русинска кућа “
- зборници радова „Studia Ruthenica“
Песме Јелисавете Буљовчић Вучетић „Сан на Морави“. као и друга издања друштава објављена између 15-16 Салона књига (2009-2010)
ДРУЖТВО ЗА РУСКИ ЯЗИК, ЛИТЕРАТУРУ И КУЛТУРУ
РУСКЕ КУЛТУРНО ПРОСВИТНЕ ДРУЖТВО
Нови Сад
П О В О Л У Є М Е
Вас на подобову виставу
ЯНКА ЧИЖМАРА хтора ше отрима на вовтоток, 26. януара 2010. року на 19 годзин у Руским културно просвитним дружтве, Нови Сад, Йована Суботича 8
ПОДОБОВА ВИСТАВА ЯНКА ЧИЖМАРА
Янко (Янко) Чижмар народзени 10. марца 1929. року у Руским Керестуре. Оцец ше му преселєл до Ґосподїнцох, дзе роснул и ходзел до школи. Потим робел и жил у Новим Садзе, дзе є и тераз присутни, насампредз у подобовим живоце як рускей националней заєднїци, так и ширше у подобових кругох Нового Саду, Войводини, Републики Сербиї. Мал вецей самостойни вистави у Новим Садзе (коло 10), Ґосподїнцох (4), Руским Керестуре (2), Жаблю, Дюрдьове, Беоґрадзе, Чачку, Суботици. Участвовал на вецей колективних виставох.
Член є Здруженя подобових уметнїкох аматерох Нового Саду и Клубу подобових уметнїкох Дружтва за руски язик, литературу и културу (од снованя 90-их рокох). За свою подобову творчосц достал вецей припознаня, медзи хторима и друга награда за линорез на рочней смотри подобових аматерох Сербиї у Суботици. Заступени є зоз подобову роботу Войводянски мотив (олєй на платну, 57 х 70) у Моноґрафиї „Подобова творчосц Руснацох”, хтору видало Дружтво за руски язик, литературу и културу 2003. року у Новим Садзе. На вистави, хтора ше на чесц 80-рочнїци народзеня Янка Чижмара 26. януара 2010. року отримує у Руским културно-просвитним дружтве (РКПД) у Новим Садзе, а хтора у децембре 2009. року у рамикох 19. манифестациї „Днї Миколи М. Кочиша” була отворена у Ґосподїнцох, виложени 34 подобово роботи
НАЩИВА
Линґвиста др Александер Д. Дуличенко зоз Естониї, 2. 12. 2009. року нащивел Дружтво за руски язик, литературу и културу
Реаґованє
"Атлантида заш лєм постої !!"
Патрели зме на ТВ ознова и ознова будземе документарну емисию ... филм
"Атлантида заш лєм постої" на хторей автором треба винчовац
..! алє чудно же у тим вельким чишлє начишлєних руских преднякох ...
писательох ... науковцох ... случайно чи нє вихабене мено професора
МИКОЛИ М. КОЧИША, линґвисти, писателя, педаґоґа ... автора руского правописа,
ґраматики, словнїка (троязичного терминолоґийного..), писателя "Крочайох"
итд ... итд.
Реаґованє ушлїдзело и 90-рокох кед першираз указована емисия ... же
би ше дала виправка, а як видно и на тот завод патриме емисию без мена
М. М. Кочиша.
Медзи 4-5 визначнима Руснацами: Костелнїком, Ковачом ... Папгаргайом,
Тамашом заслужел буц и Кочиш ... но, вон ... вше будзе медзи нїима лєм
го пред шветом нє требало вихабяц ... алє му дац заслужене место ...
так як ше то намага Мемориял "Микола М. Кочиша" од 1990. року!!!
И. П.
