СТРЕТНУЦА РУСКИХ ШКОЛОХ

РУСНАЦИ У НОВИМ ОРАХОВЕ

РЕЗУЛТАТИ ЛИТЕРАТУРНИХ КОНКУРСОХ
(2007-2009)

 

АКТУАЛНЕ

ВИДАНЯ ДРУЖТВА ЗА РУСКИ ЯЗИК, ЛИТЕРАТУРУ И КУЛТУРУ
1992-2015. рок

1992-1993.  
1. Зборнїк роботох „Studia Ruthenica“ 3, 1992-1993

1994-1995.
1. Зборнїк роботох „Studia Ruthenica“ 4, 1994-1995
2. Српско-русински речник – Сербско-руски словнїк I том 1995
3. Дуга над валалом, Зборнїк писньох коцурских поетох, 1995     
4. Зборнїк фотоґрафийох зоз прешлосци Коцура, 1995  

1996-1997.
1. Зборнїк роботох „Studia Ruthenica“ 5, 1997
2. Српско-русински речник – Сербско-руски словнїк II том 1997
3. Ксения Папуґа, Госц у нашим дворе – сликовнїца, 1997

1998.
1. Зборнїк роботох „Studia Ruthenica“ 6, 1998
2. Драмски живот Коцура, Коцур 1998  
3. Ксения Папуґа, Моя хижа – сликовнїца 2, 1998

1999-2000.
1. Зборнїк роботох „Studia Ruthenica“ 7, 1999-2000
2. Ирина Папуга, Русинска гимназија – Ирина Папуґа, Руска ґимназия, 2000
3. Наталия Голуб, Нє мам злата, мила мамо, 2000

2001-2002.
1. Зборнїк роботох „Studia Ruthenica“ 8, 2001-2003
2. Коцур дакеди и тераз / Куцура некад и сад, Нови Сад/Куцура/Коцур, 2001
3. Гелена Гафич Стойков, Колїска и ноц * Хелена Хафич Стојков, Колевка и ноћ, 2001

2003.      
1. Подобова творчосц Руснацох * Ликовно стваралаштво Русина, моноґрафия, 2003
2. Мелания Маринкович, Дац квету живот, Шид у моїм паметаню, 2003
3. Подобова вистава, Ликовна изложба, каталог, 2003-2004

2004.
1. Зборнїк роботох „Studia Ruthenica“ 9, 2004
2. Ґабор Костелник Гомзов, Идилски венєц, З мойого валала, осучаснєне виданє1, 2004 
3. Гелена Гафич Стойков, Мацери Рускинї  /зоз „Рускем словом“/, 2004            
4. Русини у Сремској Митровици * Руснаци у Сримскей Митровици, 2004
4. Квитки з нашей заградки, Зборнїк писньох школярох-поетох, 2004  

2005.
1. Зборнїк роботох „Studia Ruthenica“ 10, 2005
2. Ластовички 2, Зборнїк текстох за предшколски дзеци, 2005
3. Янко Хромиш, Квиток младосци, Eрато надKуцуром-Коцуром 8, 2005
4.  Подобови каталоґ „Стретнуце у Боднарова“ І, 2005

 2006.
1. Зборнїк роботох „Studia Ruthenica“ 11, 2006
2. др Душан Дрляча, Руснаци у етноґрафских записох, 2006
3. Словнїк медицинскей терминолоґиї, сербско-руско-латински, 2006
4. Подобови каталоґ „Стретнуце у Боднарова“ ІІ, 2006

2007.
1. Зборнїк роботох „Studia Ruthenica“ 12, 2007
2. Любомир Медєши, Руска традиция, 2007
3. Марґита Лїкар, Наша кухарка, 2007
4. Подобови каталоґ „Стретнуце у Боднарова“ ІІІ, 2007

2008.
1. Зборнїк роботох „Studia Ruthenica“ 13, 2008
2. Ирина Папуга, Основна школа Бачинци, 2008
3. мр Гелена Медєши, Хлєб наш насущни, 2008
4. Юлиян Пап Gооd morning! We learn English
– Добре рано ! Учиме ше по анґлийски, 2008                                                                   
5. Гелена Гафич Стойков, Сни малей Иринки спод єдней перинки, 2008
6. Хелена Хафич Стојко, Снови мале Иренице испод једне дуњице, 2008
7. Подобови каталоґ „Стретнуце у Боднарова“ ІV, 2008

2009.
1. Зборнїк роботох „Studia Ruthenica“ 14, 2009
2. Русини у Новом Орахову * Ruszinok Zentagunarason
* Руснаци у Новим Орахове 1. виданє, 2009
3. Мелания Павлович, Белави лєт * Меланија Павловић, Плави лет, 2009
4. Олена Папуґа, Руске обисце * Olena Papuga, Rusinska kuća, 2009
5. Подобови каталоґ „Стретнуце у Боднарова“ V, 2009

2010.
1. Зборнїк роботох „Studia Ruthenica“ 15, 2010
2. др Радмила Шовлянски, Словнїк защити рошлїнох и животного стредку
сербско-руско-латинско-анґлийски, 2010
3. Юлияна Пап, Бачи Дюра з Керестура, Ей, бул то кедиш красни час 1, 2010
4. Подобови каталоґ „Стретнуце у Боднарова“, VI 2010

2011.
1. Зборнїк роботох „Studia Ruthenica“ 16, 2011
2. Дюра Лїкар, Колїше ше жито класате, 2011
3. Дзецинска подобова колония, подобови каталоґ 1-9, 2011
4. Подобови каталоґ „Стретнуце у Боднарова“ VII, 2011

2012.
1. Зборнїк роботох „Studia Ruthenica“ 17, 2012
2. Олена Папуґа „Руске обисце“ * Олена Папуга „Русинска кућа“, 2012
3. мр Гелена Медєши, З червеним подцагнуте, 2012
4. Подобови каталоґ „Стретнуце у Боднарова“ VIII, 2012/2013

2013.
1. Зборнїк роботох „Studia Ruthenica“ 18, 2013
2. Др Габријел Костелник, „Поезија и проза“ - вибор
- преклад зоз руского на сербски  язик, 2013
3. мр Гелена Медєши, З червеним прецагнуте, 2013
4. Ирина Папуґа, Руска „Просвита“ у Бачинцох
- Ирина Папуга, Русинска „Просвета“ у Бачинцима,  2013
5. Юлияна Пап, Бачи Дюра з Керестура
- Правда иста, нїкому нє гутор 2, 2013
6. Славомир Славе Шанта, Тебе гуторим, писнї, 2013
7. Подобови каталоґ „Стретнуце у Боднарова“ ІX, 2013/2014

2014.
1. Зборнїк роботох „Studia Ruthenica“ 19, 2014
2. Ґабор Костелник Гомзов, Идилски венєц З мойого валала, осучаснєне виданє2, 2014
3. мр Гелена Медєши, З червеним виправене, 2014
4. мср. Зденко Лазор, Попатрунок, писнї, 2014
5. Русини у Новом Орахову * Ruszinok Zentagunarason
* Руснаци у Новим Орахове 2. виданє, 2014
6. мср. Сенка Бенчик, Гунґаризми у руским язику, 2014.   
7. Дюра Лїкар, Жвератко нашей младосци, 2014
8. Подобови каталоґ „Стретнуце у Боднарова“ X, 2014/2015

2015.
1. Зборнїк роботох „Studia Ruthenica“ 20, 2015
2.  Стретнуца руских школох фото-каталоґ (1994-2014), 2015
3.  Подобова колония „Стретнуце и Боднарова“ (2005-2014)
- моноґрафия, Нови Сад, 2015.
4. Подобови каталоґ „Стретнуце у Боднарова“ XІ, 2015/2016
5. Мирон Жирош, Америцки мен, Правдиви приповедки о
живоце Руснацох у Америки, 2015
6. Юлияна Пап, Стретнуца з прешлосци, 2015
7. Дюра Лїкар, Миклошевци под сримским нєбом, 2015
8. Леона Лабош Гайдук, Цеплосц дїлох, перли словох,
Штирме дїяче у културу зоз Шиду з презвиском Лабош, 2015


 

Светислав Ненадович

САБОЛИНИ ЗОЗ ЖУМБЕРКУ - ЙОВҐЕН САБОЛ (1913-1985)*

          Бешедовац нєшка о Йовґенови Саболови, або Йовґенови Саболинийови, як ше подписовал, то спокуса за шицких цо го познали, цо вєдно з нїм провадзели воспитни процес у Ґимназиї хтора ше отверала ґу ґенерацийом перших матурантох цо мали тот чесни задаток нє лєм буц перши, алє буц гевтот витани интелектуални порив хтори тому малому варощику будзе обезпечовац интелектуалну, привредну и економску будучносц.
Пришол Сабол до того штредку, порихтани опробовац ше зоз своїма согражданами и сучашнїками у твореню нового, най так повем воспитного имиджу и ґенерацийом школярох шидскей ґимназиї пренєсц широки лепези знаньох и богати теоретски искуства здобути на високим Заґребским всеучилїщу. Могол, з оглядом на свою ерудицию и фундус знаня, виберац школи у хторих будзе здобувац свою педаґоґийну афирмацию. Алє, Сабол вибрал праве родими Шид, тот варощик под Фрушку гору, жадаюци у тим шидским видогляду розвивац тото цо здобувал под час школованя. А, припознаце, Шид правдива историйна скарбнїца и нєвипитани лаґум зоз хторим ше Сабол як историчар будзе занїмац през цали свой творчи и животни вик. Глєдал Сабол у тей историйней пражнїни место дзе постави свой виглєдовацки престол и дзе ше ужиє до шицкого того нєпреценююцого историйного и археолоґийного блага хторе Шид и його околїско понукаю каждому добронамирному виглєдовачови, правдиво залюбеному до тей роботи.
Перша ґенерация видзела у Саболови свойого Назаретяна, провадзела його педаґоґийни приступ ґу историйней градзи, обавала ше од його превелькей озбильносци, алє источашнє уживала у нєзвичайносци Саболового професорованя, цо приношело якуш файту чаривносци и припознаня у очох тих хтори похопели же Сабол роби цошка же би ґенерацийом школярох дал буквално шицко, а окрем знаня – и єдну файту чловечносци хтора ше младим интелектуалцом ище як зда док виду зоз ґиманазийних лавкох.
И припознавали то шицки цо ше гартовали у якейшик файти школи саболовского типу. Гоч як зме поцерпали од Саболових нєприкосновених воспитних канонох, хтори нє применьовали други воспитаче у шидскей ґимназиї, нєшка можеме повесц же нам мило же нас Сабол учел и воспитовал. Тото зме му познєйше, кед зме ше и сами рушели до животного и роботного виглєдованя, припознали. Лєм ше ошмихнул на нашу констатацию, потвердзуюци же би у своїм педаґоґийним поступку нїґда нє менял свой приступ ґу наставней материї и способу єй интерпретованя.
Обути як занєшени витяз до лаґових чижмох, облєчени до цмого мантилу, з горе зачесанима власами, як и при других думательох, скупи у якимшик малючким и далєким ошмиху, видзел ше нам нательо нєзвичайни перши днї кед зме го, у ствари, нєдосц розумели. Нєсподзивано сом ше здогаднул хвилькох як нам на годзини историї пробує приблїжиц подїї з часу Народноошлєбодителїней борби. Сам правел апликациї, лїпел их на мапи и занєшено бешедовал о зраженю партизанох зоз четнїковцами. Саме по себе розумлїво ясне – була єдна з його бешедних присловкох. Сами зме, а учебнїки нє було досц, мушели писац тото цо вон преподавал, а випадло же зме углавним до теки сцигли записац лєм Саме по себе розумлїво ясне. Преподавал нємецки, латински, историю, музичне воспитанє. Преношел нам такти шпиванки На городи калиньовкаю През молгу облака запатрени, уживал у шпиванки Виват академия, виват професоре. Ище тих давних рокох до наставного процесу уводзел дзепоєдни новосци: нємецки язик нам преподавал так же за нас набавял нємецки новини. Вец на початку годзини дзелєл папери так як надумал. Дзекеди дахто достал перши, политични бок, другираз заш културну або спортску рубрику. Вецей зме, озда, зоз тих нємецких новинох теди познали нємецки попатрунок на швет. Мотали ше нам по глави койдзеяки Микоянє и лидере бундес-лиґи, штутґардски опери и подобне. Алє, ми нємецки лєгчейше звладовали и нєшка можеме повесц же тота метода нє була подла.
У хвилькох одпочивку, а того було мало, Сабол знал занєшено пререзац цихосц зоз смиком гушлї. Випитовал тот край, писал, дописовал свою виглєдовацку роботу и вше зоз якогошик, лєм йому свойственого ракурсу, приношел оцени и прецени о вредносци одредзених виглєдовацких секвенцох. Найзагадочнєйши нам бул у хвилькох кед, поведзме, полни штерацец минути виписовал якиш формули у дньовнїку роботи, а вец даскельо минути пред концом годзини, преволовал дзешец школярох же би одвитовали. Нє дзбал за конєц годзини, думал же ма право препущене, а дньовнїцки писания по його думаню були праве тото, надополнїц и лєм так за даяки дзешец минути подзелїц исто тельо слаби оцени.
Занїмал ше Сабол и зоз социолоґийнима темами. Упутйовал нас на вредносци роботи и стаємних доказованьох. Годзини класного старшини хасновал нє за приповеданє о оценох, алє о улоги роботи у социялистичним дружтве. Громадзел нам рижну литературу, вимагал од нас голєм даяки ґрам знаня. Нє ишло нам од рук розвешелїц го, бо вше випадло же зме як створени за роботнїцо-социолоґийни премахи. Нє були зме барз прешвечени же литература хтору нам понукал права ствар; тото припознал кед зме ше од нього одпитали, после матури. Гварел нам же таке мушел робиц по дачиїм розказу, та же анї од нас нє могол достац одвити на роботнїцко-социолоґийни теми хтори анї йому нє були достаточни.
Гоч так, гоч иншак, шидска ґимназия мала велїх професорох, дзепоєдни приходзели виказац ше и тото цо знаю пренєсц на нас, други приходзели ту "за кромку хлєба". Нє були вше шицки порихтани пренєсц широки поля знаня. То друга приповедка, алє медзи тима цо Ґимназию похопели як часц свойого швета, як свой дом, свою ладю на хторей ше жиє и твори, алє на хторей ше и умера – медзи такима бул Йовґен Сабол, тот наш мили, строги, а почитовани Саболини.
_____________________

* Пречитане з нагоди означованя 90-рочнїци од народзеня проф. Йовґена Сабола (Шид, 14. 12. 1913-1885), 20. децембра 2003. року у Рускей одлогу (Руским музею) у Шидзе. Текст превжати зоз часопису: "СУСРЕТИ" (Стретнуца) 7-8, Културно-образовни центер Шид, Шид, 2004, б. 13
Обявене „Studia Ruthenica“ 9, Нови Сад, 2004, 242-244


Янко Рац

 ПРОМОЦИЯ КНЇЖКИ „РУСНАЦИ У НОВИМ ОРАХОВЕ”
У РУСКИМ КЕРЕСТУРЕ*

Пред нами ше находзи визначне документоване и нєкаждодньове историйне подняце яке витворене з нагоди преслави 60-рочнїци приселєня наших братох, шестрох, родзинох, та и велїх познатих, як и вибудов того нашого наймладшого валалу на плодней орачей жеми у тадишнїм Сентянским Ґунарошу, а тот нови валал то нашо прекрасне Нове Орахово, котре заслужує же би ше му по велїх своїх надчловеческих усиловносцох и пожертвовносцох у шицких обласцох економского, културно-просвитного и дружтвено-политичного живота подаровало шицки припознаня и епитети.
У ствари, слово о колонизациї наших економски найзагроженших жительох Руского Керестура, хтори по ошлєбодзеню 13. мая 1946. року мушели „пойсц за хлєбом” поглєдац вигоднєйши условия за живот себе и своїм дзецом. И так дакедишнї „безжемаше” достали од тедишнїх власцох нови условия за живот.
Вибудов валалу и дружтвени живот у нїм провадзели велї заинтересовани особи, а окреме новинаре „Руского слова“ и Радио Нового Саду. Вони писали о шицким цо ше у нїм збува и информовали читачох як валал рошнє, розвива ше и напредує – шири ше и ожелєнює, а условия за живот ше у нїм обачлїво злєпшую. Таки написи чи у новинох, чи на Радию, у прешлих 60 рокох єст на стотки, а окреме були значни и замерковани Округли столи яки орґанизовало Дружтво за руски язик, литературу и културу, Науково и фахово виглєдоваче, просвитни роботнїки, новинаре, як и здoгадованє шведкох спомнутого часу – у велїм допомогли же би ше створел мозаїк, фундамент на котрим збудоване шицко тото 60-рочне обєдинєне историйне дїло од нєпреценлївей вредносци: кнїжка – „Руснаци у Новим Орахове”, на чесц и подзекованє шицким тим цо участвовали у вибудови того нашого валалу зоз таким еланом, пожертвовносцу, усиловносцу и сцелосцу, а будуцим поколєньом най служи за приклад же би ше упознали през яки шицко церньово драги, голи, боси и гладни мушели прейсц нашо предки же би нам створели красшу и шешлївшу будучносц. Тота селїдба нас здогадує и на часи кед ше нашо прадїдове селєли зоз Горнїци пред 260 роками на тоти простори и ище у вельо чежших условийох будовали себе и будуцим своїм поколєньом щешлївшу будучносц.
Кнїжка ма 144 боки, друкована є на квалитетним паперу, збогацена з велїма фотоґрафиями хтори и визуално документую єдну часц того цо ше збудовало през 60 роки у тим нашим новим валалє, од приселєня та по єй друкованє и заслужує буц кед нє у каждим, вец у велїх наших обисцох.
.
Пречитане на 19. Дньох Миколи М. Кочиша, 3. 12. 2009. року у Библиотеки у Руским Керестуре    

Янко Рац

240 РОКИ ШКОЛИ У КОЦУРЕ
(1864-2004)

         Дороги нащивителє, почитоване  паньство - любителє красного слова!

            На нєшкайше вельке ювилейне швето 240-рочнїцу иснованя школи у вашим прекрасним и прибраним Коцуре, указала ше ми нєзвичайна и нєкаждодньова нагода, окремна чесц и приємне задовольство же бим у тей хвильки поведол односно, здогаднул ше на прейдзену коло 40-рочну драгу хтору нє каждому була лєгка и посипана зоз квецом и котра тим цо були найвитирвалши и найупартейши и цо мали смисел и дар за таку файту роботи принєсла и заслужени плоди, яки нєшка ту виложени и яки нам наша вредна и витирвала бувша наставнїца тей школи наша позната и припозната поетеса Серафина Макайова представела.
Тота свойофайтова вистава виложених литературних творох школярох ма и свою длугоку розвойну драгу. Паметам же нашо сотруднїцтво зоз панї Серафину започало од першого дня по єй приходу на роботу до тей школи у хторей вона з полним ентузиязмом препровадзела цали свой роботни вик цо за кажду похвалу. Уствари, тото сотруднїцтво з дзецинским часописом “Пионирску заградку", односно “Заградку" хтору сом ушорйовал полни 30 роки, одбувало ше у двох напрямох: на литературним и подобовим полю бо писньочку чи приповедочку, малюнок (илустрация) вше дополньовали, чежко ишло єдно без другого. Бул сом теди щешлїви же сом мал таких двоїх ентузиястох фаховцох за литературу и подобову уметносц яки були Серафина и Силвестер Макайово. Вони обидвойо пилно робели зоз школярами: научовали их, совитовали, радзели, унапрямовали, указовали на хиби и препущеня и на таки способ до нїх усадзовали племенити благородни чувства, збогацовали зоз знаньом и творели з нїх чесних, вредних и способних людзох. Лєм за 30 роки нашого сотруднїцтва наставнїца Серафина послала до “Заградки" понад 20.000 школярски литературни роботи зоз хторих коло 1.500 були видруковани на бокох того часопису, а чийо авторе нєшка уж баби и дїдове, оцове и мацери студенти, або роботнїки рижних других занїманьох и фахох.
Пре цесни простор у “Заградки" наставнїки Макайово школски литературни и подобово роботи посилали и до часописох на других язикох яки теди виходзели у Югославиї, дзе тиж освойовали рижни награди як цо и у “Заградки" и на таки способ були мисионаре бо так упознавали и дзеци и їх родичох, других народох и народносцох з нашу дзецинску литературну творчосцу прецо им я з тей нагоди дзекуєм и винчуєм на посцигнутих успихох вєдно з їх вредну и витирвалу наставнїцу и поетесу Серафину и у тото мено отверам тоту историйну виставу литературних творох бувших школярох наставнїци Срафини Макайовей.

Коцур, 26. мая 2005. року   


Др Михал Тир

ЕУҐЕН ПАУЛИНИ О РУСКИМ/РУСИНСКИМ ЯЗИКУ

           Абстракт: Наставаню руского язика у Войводини пошвецел увагу и словацки линґвиста Еуґен Паулини у моноґрафиї о литературних язикох при Словацох од старославянского периоду по нєшка. У тим прилогу ше наглашує же Паулини пояшнює же ше руски литературни язик розвил од културного восточнословацкого язика. Социолинґвистични фактори хтори допринєсли осамостойованю руского язика пояшнєл шейдзешатих рокох 20. вику Йозеф Штолц. Прилог ше закончує з информацию о вариєтетох русинского язика у Словацкей, Польскей и України з констатацию же його стандардизация найдошлїднєйша у нас.
             Ключни слова: руски язик, словацки язик, Евґен Паулини, Йозеф Штолц, Ґабор (Гавриїл) Костельник, кодификация, вариєтети русинского язика

  Рускей линґвистичней явносци у Войводини нєдосц познати Евґен Паулини, хтори ше, медзи иншим, занїмал з преучованьом историї словацкого литературного язика од початку по нєшка. Його моноґрафия Dejiny spisovnej slovenčiny od začiatkov po súčasnosť обрабя дзепоєдни литературни язики хтори ше хасновало у Словацкей. Почина зоз старославянским периодом, после хторого шлїдзело хаснованє латинского язика у церковних кругох, док обични людзе бешедовали на народним язику. Окремну увагу у кнїжки заслужує материя о формованю словацкого народу и його литературного язика. Диялектна розведзеносц, яка виражена у велїх заходнословацких, штредньословацких и восточнословацких бешедох, виражела ше и у хаснованю домашнього язика при гражданстве починаюци од 14. вику.
За русинистику интересантне поглавє Културни язики словацкого народу од 16. по 18. вик. Окрем ческого язика з найдлугшу традицию, Еуґен Паулини бешедує о културним штредньословацким язику, културним заходнословацким язику и културним восточнословацким язику. По авторови, з културного заходнословацкого язика ушлїдзела при концу 18. вику Бернолакова язична кодификация, а на културни штредньословацки язик ше операл при кодификациї нєшкайшого словацкого литературного язика Людевит Штур.
У вязи зоз ситуацию у восточней Словацкей, у кнїжки ше наводзи же тамтейши калвинисти од половки 18. вику почали як литурґийни язик хасновац земплински диялекти. Обрядни кнїжки друковани у принципе з мадярским правописом. Язик нє стандардизовани, та го чежко правилно реконструовац до поєдиносцох. По Паулинийови, причина за хаснованє домашнїх диялектох у восточней Словацкей при калвинистох у 18. вику у тим же нєдосц одомашнєни чески язик хасновани за литурґийни потреби у восточней и штреднєй Словацкей при протестантох. У 19. вику, у чаше штуровских народнопросвитительских тенденцийох, треба спомнуц же Ян Андращик на шаришским диялекту написал антиалкоголичну брошуру Šenk paľenčeni (1845), хтора обявена у даскелїх виданьох, а на словацким литературним язику ю видал Михал Милослав Ходжа. По Паулинийови, коло половки 19. и на початку 20. вику на шаришским диялекту видавани за обичних людзох рижни кнїжки, окреме календар, а друковани и учебнїки за основни школи.
Тот виривок з часопису Наша застава – хтори вишол 1907. року:
„A žebi som še švetľe a rozumňe vislovil, naš ciľ ňe je inši, jak narod šarišski od všickich falečnich prorokoch ochraňic a ošľebodzic. Mi sme gazdove, oreme, šejeme, žneme a chvaľime Boha, ked nam požehnanu urodu udzeľi, mi aňi Russi, ani Moskaľe, aňi Svatopluci bic ňechceme.
За пропаґандни потреби видавани при концу Першей шветовей войни на восточнословацких диялектох рижни лєтки. Драга од диялекту ґу литературному рускому язику финализована з ґраматику Ґабра Костельника, наглашує Еуґен Паулини. У Паулинийовей кнїжки дати и насловни бок Костельниковей Граматики, виривок з нєй и ище два руски тексти. Автор припознава автохтоносц руского литературного язика и поглавє закончує з констатацию (б. 158): „До того литературного язика предзераю сербски слова, а у остатнїм чаше и українизми. Настванє того литературного язика у народзе треба пояшнїц з тим же у чаше одходу його припаднїкох на Долню жем... нє застала их у Земплинє словацка народна интеґрация. Прето при формованю националней свидомосци постала релевaнтни фактор гркокатолїцка вира (руска вира, стара вира), хтору мали ище у Земплинє, идентичну зоз сушеднима Українцами.“
Иншак, Еуґен Паулини бул после 1945. року два раз з Йозефом Штoлцом у Войводини преучовац язик и бешеди тутейших Словацох, та є добре упутени до тей проблематики. Баржей бул унапрямени на преучованє литературного язика, а Йозеф Штолц ше занїмал з диялектами и написал моноґрафию Reč Slovákov v Juhoslávii (БешедаСловацох у Югославиї, 1968). Гоч перше плановал положиц до кнїжки и русински бешеди „як восточнословацки диялект шаришско-земплинского типу“ (Штолц, 1965, б. 337), од тей думки одступел. У часопису Nový život 4∕1965 на наведзеним боку констатує же до тих крайох Руснаци почали приходзиц, як и Словаци, коло половки 18. вику. У вязи з формованьом рускей националносци Штолц наглашує же ше у Войводини зишли римокатолїки, евангелисти, реформовани калвинисти, православни и грекокатолїки, з котрих найменєй заступени праве грекокатолїки. Праве социолинґвистични причини допринєсли трасованю драги ґу рускому литературному язику. Руснаци були, цо ше дотика литурґийного язика, найблїзши православним Сербом, алє як унияти мали окремну церковну гиєрархию, чий центер бул заходноукраїнски варош Львов. Як и шицки грекокатолїки у восточней Словацкей и Закарпатскей України, тоти унияти тримали же су по вири („руска вера“) Руснаци, Русини, односно Руси, гоч бешедую по восточнословацки, гоч по українски, наглашує Йозеф Штолц. Драгу ґу осамостойованю руского язика нє мож було заобисц. Йозеф Штолц (б. 337) далєй бешедує о ситуациї по Першей шветовей войни при Руснацох: „За словацки литературни язик их нїч нє вязало. Одредзене одношенє було евидентне лєм ґу церковнославянскому як свойому литурґийному язику. Од русийского и українского язика були оддалєни. И так вибрали власни диялекат. Ґабор Костельник... кодификовал литературни язик хтори уведзени до школох як наставни язик, до преси и литератури. З тим крочайом ше грекокатолїки у Югославиї дистанцовали од українского и русийского язика и указали на факт же анї єден, анї други язик нє тримаю за завичайни...“
Русинисти∕рутенисти у Сербиї ше потвердзелияк добри фаховци, док у других жемох почина наукове преучованє русинского язика аж по 1992. року. У тим контексту треба спомнуц кнїжку Rusiňskyi jazyk, хтора видата у редакциї Павла Роберта Маґочия (Ополе 2004, друге виданє 2007). З кнїжки нєдвосмислово шлїдзи же русински литературни язик нє єдинствени – характеризую го вариєтети. О тим бешедує и Павел Роберт Маґочи у спомнутей кнїжки на б. 109, дзе наглашує же преламна хвилька бул семинар о русинским язику, хтори отримани у новембре 1992. року. Теди єден стандард уж бул – кодификовани руски язик у Сербиї (Югославиї). Требало кодификовац русински язик у Словацкей, Польскей и України. У кнїжки дати и новостандардизовани вариєтети. Домерковани читатель обачує же кажди вариєтет резултат дїйствованя социолинґвистичких факторох, же ше медзи собу досц розликую и же просто нєможлїва кодификация єдинственого русинского язика.

Литература
Pauliny, Eugen: Dejiny spisovnej slovenčiny od začiatkov po súčasnosť. Bratislava: Slovenské pedagogické nakladateľstvo 1983, 256 s.
Русиньскый язик. (Edicija Najnovsze dzieje jezyków słowiańskich. Redaktor naukovy Paul Robert Magocsi.) Opole: Univewersytet Opolski – Instytut Filologii Polskej 2004 (doštampano 2007), 484 s.
Štolc, Jozef: O pôvode a rozvoji slovenskej reči v Juhoslávii. In: Nový život, 17, 4∕1965, s. 333-343.

Dr. Michal Týr
EUGEN PAULINY O RUSINČINE
 Resumé

 V príspevku sú spracované náhľady slovenského jazykovedca Eugena Paulinyho na spisovnú rusínčinu a cesta ku kodifikácii tohto jazyka. Nasleduje Štolcovo vysvetlenie osamostatnenia rusínčiny, najvitálnejšej práve vo Vojvodine. Príspevok sa končí zmienkou o varietách rusínčiny na Slovensku, v Poľsku a na Ukrajine.

Dr Mihal Tir
EUGEN PAULINI ABOUT THE RUTHENIAN LANGUAGE
                                                      Summary                                                           
In this paper are treated the standpoints of the solovakian linguist Eugen Paulini, concerning the literary ruthenian language and the path to the codification of this languade. Thereto follows the explication of Stolz about becoming independent the ruthenian language which is the most vital just in  Vojvodina. The finish of the paper refers to the note about the diversity of the ruthenian language in Slovakia, Poland and Ukraine.
Објављено: „Studia Ruthenica“ 15, Нови Сад, 2010, 55-58.


Др Михал Тир

РУСИНИСТИКА З АСПЕКТУ СЛАВИСТИКИ*

            Абстракт: - У прилогу ше бешедує о ґенези руского литературного язика, наймладшого у рамикох славистики. Його ґраматику написал и обявел 1923. року Ґабор Костельник. Словацки линґвисти Й. Штолц, Е. Паулини и Ш. Шваґровски указую на дзепоєдни риси по хторих тот язик блїзки восточнословацким диялектом, алє нє порекаю його самостойносц. Руски язик ше нєшка применює скоро у шицких функционалних стилох. У обласци лексики є виложени обачлївому уплїву сербского язика.
Ключни слова: русинистика, славистика, линґвистика, литературни язик, функционални стил.
За познаванє линґвистичней русинистики (рутенистики) ше муши преучиц насампредз роботи з Югославиї (Сербиї и Чарней Гори), бо ше у нїх всестрано приступа ґу питаньом наймладшого славянского литературного язика. Предраґ Пипер (1998, б. 161-162) у информациї о славянских литературних микроязикох дава концизну характеристику руского язика. Русинистику як социолинґвистични феномен всестрано пояшнєл Ранко Буґарски (1996, б. 90-102. на даскелїх местох). А найподполнєйши историят од фундаментованя по нєшкайши днї дава Юлиян Рамач (2002, б. 541-587).
Други авторе ше справую як кед би тот язик нє постоял. Крупа – Ґензор – Дроздїк (1983) у своїм енциклопедийним дїлу го нє споминаю анї раз, гоч на б. 466-498 находзиме у реґистре язикох вецей як 3.300 одреднїци. Павел Роберт Маґочи у каталоґу зоз 2000. року з  другого боку оценює же у швеце єст 1.637.500 Русинох (з чого у ЗАД 620.000 и у України 740.000), гоч их спрам урядових податкох єст 87.700. Медзи иншим Маґочи наглашує: "Карпатски Русини жию у самим шерцу Европи коло сиверних и южних схилох Карпатох. Їх завичай, познати як Карпатска Русия, пресцера ше на тромеджи України, Словацкей и Польскей. Окрем того, менша часц Карпатских Русинох жиє у Румуниї, Мадярскей, Югославиї и Ческей Републики. Анї у єдней держави нє маю административно омеджену територию."
Спомедзи словацких линґвистох руски язик преучовал Йозеф Штолц, и то на два заводи: 1947. и 1965. року. Вон обишол скоро шицки населєня у Югославиї дзе жию Словаци и Руснаци. У студиї О походзеню и розвою словацкого язика у Югославиї (хтора обявена на словацким язику; опать ШТОЛЦ, 1965, б. 333-342) вон бешедує о штирох типох диялектох: о штреднєсловацким типу, о заходнословацким типу, о восточнословацким типу и о кисуцким типу (остатнї диялекти заступени у горватскей Славониї). И Руснаци и Словаци почали приходзиц до своїх терашнїх населєньох уж коло половки 18. вику. У конфесийним поглядзе, наглашує Штолц, жительство було мишане. Нєдалєко єдни од других були заступени римокатолїцка, евангелистична, калвинска, грекокатолїцка и православна, иншак доминантна вира. Кед слово о литурґийним церковнославянским язику, Руснацом були найблїзши православни – Серби, алє як унияти мали окремну церковну гиєрархию чий центер бул Львов (заходна Україна). У спомнутей студиї на б. 337. автор твердзи же "тоти унияти сами себе тримали у поглядзе вири за Руснацох, Русинох, односно Русох, без огляду на тото

____________________
* Обявене у зборнїку СЛАВИСТИКА, кнїжка VIII, Беоґрад, Славистичне дружтво Сербиї, 2004, б. 310-314.

чи бешедовали наисце на диялекту українского типу, чи на диялекту восточнословацкого типу хтори ше од українских диялектох оштро розликує..." Цо ше дотика Костельниковей ґраматики цо обявена 1923. року, наглашує же ше на тот способ Руснаци "дистанцовали од українского и русийского язика и же анї єден з нїх нє тримаю за свой завичайни язик". У закончуюцей часци своєй роботи (340-341) Штолц подцагує: " Окремну увагу треба пошвециц преучованю восточнословацкого диялекту у Югославиї, розвою и судьби його литературней форми. Резултат тих виглєдованьох принєше хасновити сознаня у вязи з розгранїченьом словацкого язика и українских диялектох у восточней Словацкей... Видзи ше нам же ше при конституованю того литературного язика применьовало подобни обставини як и при уводзеню Бернолакового литературного язика и при Штуровим литературним язику."
Штолцова робота спричинєла реакцию рускей енклави и державних власцох, а тот диялектолоґ у своєй моноґрафиї вихабел восточнословацки диялекти (опать ШТОЛЦ, 1968).
Зоз проблематику културного язика у восточней Словацкей ше занїмал и Еуґен ПАУЛИНИ (1971, б. 86-89). Преучуюци историю словацкого литературного язика, вон указує на факт же тамтейши калвинє почали хасновац уж од половки 18. вику земплински диялект як културни язик у своїх церковних обрядох. Церковни кнїжки друковали зоз мадярским правописом, значи на латиници, а у язичним поглядзе слово о земплинским диялекту.
Тот диялект приял функциї литературного язика, бо у тей обласци постал общедружтвени инструмент спорозумйованя. Иншак, калвинє друковали литурґийни кнїжки на своїм диялекту аж по початок 20. вику.
У Америки на початку 20. вику виходзели на восточнословацким диялекту новини хтори познєйше прешли на литературни язик. А мадярски пануюци круги форсировали восточнословацки диялекти же би спомалшели ширенє Штурового литературного язика. У шицких  наведзених случайох хасноване латинске писмо. На концу анализованого поглавя Паулини бешедує о преламним 1923. року, кед обявена Ґраматика бачваньско-рускей бешеди.
Спомедзи словацких славистох найдетальнєйше обгрунтовал конституованє руского язика ШТЕФАН ШВАҐРОВСКИ (1984, б. 248-263). На основи историйних жридлох вон кратко информує о приходзеню Руснацох до Бачкей и Сриму и орґанизованю церковного и школского живота. Пре лєпши увид до анализованей проблематики, вон приказує язичну, националну и конфесийну ситуацию у сиверовосточних жупанийох Угорскей у 18. и 19. вику. У вязи з националним опредзелєньом грекокатолїцкого жительства ше наглашує же було сноване нє на язику, алє на вири. По Шваґровскому (б. 255), И. Срезнєвский на путованьох по Угорскей обачел язичну и националну ситуацию униятох у Угорскей: "З Русинами по вири (под Русинами у Угорскей ше подрозумює шицких униятох и православних, без огляду на тото чи су Русини, чи Словаци) сом ше стретал и скорей у Ґемерскей, Спишскей, Шаришскей и Земплинскей жупаниї, алє то Русини по вири, а нє по язику; по националносци то Словаци." Далєй з прилогу дознаваме же пестованю окремней язичней и националней припадносци найбаржей допринєсло грекокатолїцке священство хторе здобувало образованє у Львове и Ужгородзе. Тот уплїв священства у твореню окремней националней и язичней свидомосци бачко-сримских Руснацох виглєдоваче звичайно нє обачую, або прецихую.
После тих надпомнуцох Шваґровски розпатра у окремней глави походзенє диялекту тутейших Руснацох. У рамикох етноґрафских виглєдованьох Володимир Гнатюк обявює 1897. року диялектолоґийни материял з Руского Керестура и Коцура. Франтишек Пастрнек, иншак у тедишнїм чаше найлєпши познаватель словацких диялектох (коло Сама Цамбела), на основи язичней анализи материялу, доказує же то "угро-словацки"диялект. Його одвит спричинєл полемику зоз Гнатюком, а кед Ґабор Костельник обявел збирку писньох (по руски) З мойого валала, Франтишек Пастрнек, на основи филолоґийних критерийох нє меня думанє, алє з другого боку Руснацох трима за окремну националносц.
За стандардизацию язика, як наглашує Ш. Шваґровски, бул пресудни медзивойнови период. У Новим Садзе 1919. року отримани конґрес югославянских Руснацох, дзе одлучене же литературни язик треба же би мал як основу керестурски диялект и же би тот язик мал буц обовязни за шицких Руснацох у Югославиї. Требало вибрац и вариянту кирилици хтору ше будзе хасновац, и написац ґраматику.
Ґенезу линґвистичней русинистики детально пояшнєл Юлиян РАМАЧ (2002) у поглавю Наш народни и литературни язик. Поглавє почина з класификацию язикох швета у рамикох хторей пошвецує окремну увагу славянским язиком. О руским язику гвари же ше "формовал на териториї дзе ше находза у контакту восточнославянски и заходнославянски язики, та ма характеристики и єдних и других" (527). Медзитим, по приходзе Руснацох до нєшкайшей Войводини, їх язик прима одредзени вименки: приходзи до моцного уплїву сербского язика, насампредз у обласци лексики, цо евидентно почина после 1919. року. Юлиян Рамач у вязи з лексику провадзи архаїзми и пожички з других язикох. Окрем Сербох, на руски язик уплївовали и Нємци и Мадяре, алє у вельо меншей мири. До такого заключеня автор пришол з преучованьом диялектох и писаних жридлох.
Зачуваню язика найвецей допринєсли школи и церква. Учителє и священїки у руских валалох ше школовали углавним у заходней України, та на нїх пресудно уплївовал церковнославянски язик и язик тамтейшого штредку (польско-українско-словацка тромеджа). Церковни и дзепоєдни фамелийни хронїки представяю драгоцине свидоцтво о руским литературним язику, а спомедзи друкованих творох то уж спомнута Гнатюкова творчосц, поетска збирка Михала Врабеля Руски соловей и Костельникова поетска збирка З мойого валала. Ґабор Костельник одбавел значну улогу нє лєм як автор ґраматики зоз хтору вдерел фундаменти новому литературному язику, алє и зоз цалу културну и дружтвену активносцу. Поступному утвердзованю позицийох руского литературного язика допринєсли школи, видавательна дїялносц (календари, новини, дзецински часопис), церква и Руске народне просвитне дружтво у Руским Керестуре. Заш лєм, у творчосци панує рижнородносц, та можеме бешедовац, по Юлиянови Рамачови, о "стихийним розвою литературного язика" (б. 557-566).
Руски язик призначує найвекше напредованє после 1945. року. До вираженя приходзи полифункционалносц. Тот наймладши славянски литературни язик ше реализує у бешедним стилу, уметнїцким стилу, науковим стилу и публицистичним стилу. Окрем общей клими, тому допринєсли велї руски културни и науково институциї, насампредз школи. Од професорох хтори ше пошвецели язику треба спомнуц Гавриїла Надя и Миколу Кочиша. Микола Кочиш афирмовани автор велїх сучасно конципованих учебнїкох руского язика и линґвистичних студийох.
Дзекуюци Покраїнскому заводу за видаванє учебнїкох, хтори основани 1965. року (нєшка то Завод за учебнїки и наставни средства), руски школи подмирени з ориґиналну и преложену учебнїцку литературу на мацеринским язику за основну школу, а тераз и за ґимназию. Ширшому хаснованю и афирмациї руского язика доприноши и Дружтво за руски язик, литературу и културу, чий ше рочнїк од 1988. року вола Studia Ruthenica.
Видавательна дїялносц ше углавним одвива у подприємстве Руске слово (информативни тижньово новини, дзецински часопис, младежски часопис и белетристика). У рамикох Радия и Телевизиї Нови Сад єст и руски редакциї.
На Филозофским факултету у Новим Садзе 1973. року основани Лекторат за руски язик и литературу, хтори 1981. роко прераста до Катедри за руски язик и литературу, дзе робя пейцме докторе наукох (Юлиян Тамаш, Юлиян Рамач, Янко Рамач, Яков Кишюгас и Михайло Фейса) и єдна лекторка (Ксения Сеґеди). Библиоґрафия наведзених науковцох богата.
Значне доприношенє славистики представя двотомни Сербско-руски словнїк робени под руководством Юлияна Рамача (1. том видал Филозофски факултет у Новим Садзе 1995. року, 2. том обявени 1997. року и ма коло факултету ище двох совидавательох – Завод за учебнїки и наставни средства и Дружтво за руски язик, литературу и културу).
Зоз сербского преложела мр Гелена Медєши

ЛИТЕРАТУРА

БУГАРСКИ, РАНКО: Језици. Нови Сад, Матица српска 1996.
КОЧИШ, МИКОЛА: Линґвистични роботи. Нови Сад, Руске слово 1978.
KRUPA, VIKTOR – GENZOR, JOZEF – DROZDÍK, LADISLAV: Jazyky sveta.Bratislava. Obzor 1983.
ДУЛИЧЕНКО, А. Д.: Јugoslavo-Ruthenica. Роботи з рускей филолоґиї. Нови Сад, Руске слово 1995.
PAULINY, EUGEN: Dejiny spisovnej slovenčiny (od začiatkov až po Ľudovíta Štúra). Druhé vydanie. Bratislava, Slovenské pedagogické nakladateľstvo 1971.
ПИПЕР, ПРЕДРАГ: Увод у славистику. Београд, Завод за уџбенике и наставна средства 1998.
РАМАЧ, ЮЛИЯН: Ґраматика руского язика за I, II, III и IV класу ґимназиї. Београд, Завод за уџбенике и наставна средства 2002.
ŠTOLC, JOZEF: O pôvode a rozvoji slovenskej reči v Juhoslávii. Nový život, 17,
1965, s. 333-342.
ŠTOLC, JOZEF: Reč Slovákov v Juhoslávii. Bratislava, Vydavateľstvo Slovenskej akadémie vied 1968.
ŠVAGROVSKÝ, ŠTEFAN: K otázke genézy a konštituovania jazyka juhoslovanských Rusínov. Slavica Slovaca, 19, 1984 (br. 3), s. 248-263.

Др Михал Тир

РУСИНИСТИКА СА АСПЕКТА СЛАВИСТИКЕ

Резиме

У прилогу се говори о генези русинског књижевног језика, најмлађег у оквиру славистике. Његову граматику написао је и објавио 1923. року др Габор Костелник. Словачки лингвисти Ј. Штолц, Е. Паулини и С. Швагровски указују на неке заједничкe особине по којима је тај језик близак источнословачким дијалектима, али не поричу његову самосталост. Русински језик се данас примењје скоро у свим функционалним стиловима. У области лексике је запажен утицај српског језика.

Објављено: „Studia Ruthenica“ 10, Нови Сад, 2005, 32-36.


ДРУШТВО ЗА РУСИНСКИ ЈЕЗИК, КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ
Подаци о раду и развоју Друштва (1970-2013)

         Друштво за русински језик, књижевност и културу основано је 4. децембра 1970. године у Новом Саду. Иако Русини у Војводини и Републици Србији имају више образовних, културних и других организација и институција, рад Друштва за русински језик, књижевност и културу, које се ангажује превасходно на изучавању и даљем развоју русинског књижевног језика у потпуности оправдава четири деценије постојања.
Основне смернице раду Друштва, полазећи од програмске оријентације Русинског народног просветног друштва (РНПД), основаног  2. 07. 1919. године у Новом Саду (када је за основу русинског књижевног језика узет говор бачко-сремски Русина) и књижевног стваралаштва др Хавријила Костелника, дали су професори језика и књижевности: Хавријил Х. Нађ и Микола М. Кочиш, први председник Друштва (1970-1973), књижевници Васиљ Мудри и Ђура Папхархаји, публициста Ђура Варга и други сарадници у области русинског језика и књижевности.
Чланови Друштва су, пре свега културни и просветни радници (наставници, професори, педагози), књижевници, новинари, публицисти, преводиоци и други поштоваоци русинског језика и књижевности који раде - делују у више од 30 места Војводине и Србије. Друштво има 1178 чланова (995 редовних, 108 почасних и 75 помажућих). У почасном чланству је и више слависта - русиниста и поштовалаца русинског језика из земље и иностранства. Рад Друштва одвија се преко стручних тела, путем секција у Новом Саду, Куцури, Руском Крстуру, Врбасу, Шиду, Ђурђеву, Кули, Новом Орахову, Сремској Митровици, Београду, Госпођинцима, Бачинцима, Беркасову, Бикић Долу, Суботици, као и непосредно у сарадњи са члановима Друштва у Кичинеру (Канада) и у Миклушевцима и Петровцима (Република Хрватска) и другим срединама.
Захваљујући делатности Друштва, русински језик је у великој мери систематизован, а преводилачке службе, средства информисања и издавачке организације много боље функционишу захваљујући, пре свега помоћи коју добијају као чланови Друштва за русински језик, књижевност и културу или у оквиру Друштва. Друштво је организатор или суорганизатор научних и стручних сусрета (скупова, трибина, округлих столова) чији је резултат значајан број публикација које се користе као приручници у области русинског језика, књижевности и у преводилаштву. 
Друштво издаје свој гласник од 1975. године који се најпре звао „Творчосц" (Стваралаштво, изашло 13 бројева „Творчосци"), а од 1988. године излази под називом „Studia ruthenica". Штампано је петнаест бројева "Studia ruthenice": први број је био посвећен стваралаштву Михајла Ковача (1988-1989), други Александру Духновичу и русинском питању (1990-1991), у трећем су објављена саопштења са 1. научно стручног скупа организованог у оквиру "Дана Миколе М. Кочиша" о русинској филологији и русинским учитељима и школама у прошлости (1992-1993), у четвртом броју су текстови са темом о преводилаштву као духовној потреби мултијезичке средине (1994-1995), пети број "Studia ruthenice", садржи саопштења са округлог стола о ликовној уметности Русина и о излажењу Српско-русинског речника (1996-1997), шести број је обухватио 11 дипломских радова студената Катедре за русински језик и књижевност Филозофског факултета у Новом Саду (1998), у седмом су објављена саопштења са 2. научно стручне конференције организоване у оквиру „Дана Миколе М. Кочиша", 1998. године у Новом Саду чија је тема била „Савремени русински језик и просветни живот Русина у прошлости и сада“ (1999-2000), у осмом броју се налазе саопштења са Лингвистичких дана Миколе М. Кочиша, округлих столова и обележавања значајних годишњица (2001-2003), у деветом је 6 диломски радова русинских студената и други прилози (2004), у десетом јубиларном су објављена саопштења са 3. научно-стручног скупа "Дани Миколе М. Кочиша", одржанoг 2005. године у Новом Саду и списак чланова Друштва (2005), у  једанаестом (2006), дванаестом (2007), тринаестом (2008) и четрнаестом броју (2009) су штампаии дипломски радови са Катедре за русински језик и књижевност, у петнаестом (2010) прилози са 4. научног-стручног скупа о темама из области у којима је Микола М. Кочиш деловао, у шеснаестом (2011) прилози са саветовања из оласти русинског језика и књижевног стваралаштва за децу. У припреми је и 17. бројЗборник радова „Studia Ruthenicа” (2012) који се издаје на основи члана 32 Статута Дружтва.
Друштво сваке пете године одржава научно-стручни скуп. До сада су одржана четири скупа: 1993, 1998, 2005 и 2010. године у оквиру Дана Миколе М. Кочиша. Друштво је заједно са Катедром за русински језик и књижевност на Филозофском факултету и Заводом за уџбенике и наставна средства, Оделење и Новом Саду, објавило Српско-русински речник I и II том (1995-1997), а издата је и Граматика русинског језика др Јулијана Рамача (2002). Програмом Друштва је било обухваћено и издавање Русинско-српског речника (2010), али је Друштво нажалост изостављено као суиздавач овог капиталног дела русинске лексикографије. Лингвистичка секција Друштва се ангажије и на вишегодишњим пројектима као што су: Речник русинског народног језика и Правопис русинског језика.             
Друштво брине о подизању језичке културе деце и ученика и у вези са тим сарађује са надлежним министарствима и секретаријатима. С тим у вези је израђен пројекат, под називом "Развијање, очување и унапређивање русинског језика деце, ученика и младих" (1996-2016), који је као веома успешан, продужен и у наредном периоду. Oрганизатор је већ 13 година (од 2000/2001. шк. године) републичког и од 2009/2010. шк. године и међуокружног такмичења у знању русинског језика и језичке културе основних школа,
Издавачка делатност Друштва се објављује у оквиру 7 едиција и то: образовање (објављена 5 наслова), предшколско васпитање (6), литература (3), речници (3), ликовно стваралаштво (10), отето од заборава (13) и најновија едиција катедра (2). То су између осталог ова издања:
-  Ликовно стваралаштво Русина Подобова творчосц Руснацох (лексикон, 2003),
-  Српско-латинско-русински речник медицинске терминологије (2007), 
-  Др Радмила Шовљански, Српско-русинско-латинско-енглеском речнику заштите биља и животне средине (2011),
-  репринт (2004)и осавремењено (2005) издање Идилског венца „Из мог села" др Хавријила Костелник, објављеног поводом 100-годишњице излажења (1904-2004), затим
- шест двојезичних књига: „Русинска гимназија-Руска ґимназия", аутора Ирине Папуга (2000), књига поезије Хелене Хафич Стојков "Колевка и ноћ-Колїска и ноц" (2001), „Русини у Сремској Митровици-Руснаци у Сримскей Митровици" (2004) на српском и русинском језику, књига Меланије Павловић „Белави лєт-Плави лет“ (преводи са русинског на српски језик 2009) и две књиге Олене Папуга „Руске обисце-Rusinska kuća“ на русинском и хрватском језику (2009) и „Руске обисце-Русинска кућа“ на русинском и српском језику (2012),  
- тројезична књига „Русини у Новом Орахову-Ruszinok Zentagunarason-Руснаци у Новим Орахове” (2009).
- песникиња Хелена Хафич Стојков је аутор још јeдне књиге поезије под називом „Мајци Русинки-Мацери Рускинї, која је издата у сарадњи са „Руским словом“, Нови Сад (2004) и 2 сликовнице за децу под називом „Сни малей Иринки спод єдней перинки“, на русинском и „Снови мале Иренице испод једне дуњице“ на српском језику (2008),
- књига за децу Наталије Холуб „Нємам злата, мила мамо“ (Немам злата, драга мама, 2000) и
- Зборник текстова за предшколску децу „Ластовички (Ластавице) 2 (2005)  затим књига
- Меланије Маринковић из Београда „Дати цвету живот Шид у мом сећању” (2003),
- др Душана Дрљаче из Београда  „Русини у етнографским записима” (2006),
- Љубомира Међешија из Канаде „Руска традиция“ (Русинска традиција, 2007),
- Маргите Љикар, Наша кухарка (2007),
- две књиге Јулијана Папа „Good Morning! We learn English/ Добре рано! Учиме ше по анґлийски(2008) и
„Дїдо Дюра з Руского Керестура“ (2010),
- две књиге мр Хелене Међеши „Језик наш насушни” (2008) и Црвеним подвучено (2012)
- Ирине Папуга „Основна школа Бачинци” (2008)
- Ђуре Љикара, „Колїше ше жито класате, газдованє миклошевских Руснацох” (2011)
- ликовни каталози са самосталних и колективних изложби (10) итд.
У оквиру Друштва се реализује више културно-уметничких и ликовних програма и манифестација:
1. Дани Миколе М. Кочиша" у сарадњи са Меморијалним одбором "Микола М. Кочиш", основаним при КПЗВ (1989) сада Заводу за културу Војводине у Новом Саду (одржано 22 манифестација Дана Миколе М. Кочиша).
2. Награда са ликом проф. Хавријила Х. Нађа русинским просветним радницима и рад меморијалног одбора са именом проф. Нађа, који је основан 2003. године у Новом Саду (додељено 7 признања, а добитници су: Славка Сабадош (Нови Сад, 2003), Златица Сивч Здравић (Шид, 2004), Марија Бесермињи (Нови Сад, 2005), Сенка Славчев (Ново Орахово, 2006), Ксенија Варга (Руски Крстур, 2007) Славица Мали (Врбас, 2008) и Меланија Сабадош (Нови Сад, 2010), а ове године је поводом 100-годишњице од рођења проф. Нађа у плану додела осмог прознања.
3. „Сусрети русинских школа"- први сусрет је био у Бачинцима (1994), други, трећи и девети у Руском Крстуру (1995, 1996. и 2003), четврти у Шиду (1997), пети и петнаести у Бачкој Тополи и Новом Орахову (1998 и 2009), шести у Куцури (2000), седми у Ђурђеву (2001), осми у Кули (2002), десети јубиларни у Бачинцима (2004, јeданаести у Госпођинцима (2005), дванаести у Миклушевцима, Република Хрватска (2006), тринаести у Новом Саду (2007),  четрнаести у Врбасу (2008), шеснаести у Сремској Митровици (2010, седамнаести у Суботици  (2011), осамнаести у Савином Селу (2012), а деветнаести се планира за одржавање у Крушчићу (Општина Кула 2013) итд.
4. Ликовна колонија „Сусрет код Боднаровa" за ученике и ликовна колонија за уметнике у Госпођинцима (одржано 11 ликовних колонија за децу и осам за уметнике, издато 9 ликовна каталога и организоване изложбе у Новом Саду, Жабљу, Кули, Ђурђеву, Руском Крстуру, Београду, Сремској Митровици, Суботици. Клуб ликовних уметника који од 1996. године делује у оквиру Друштва издао је капитално дело у области ликовне уметности под називом: „Ликовно стваралаштво Русина“ (лексикон) у којем је заступљено 122 уметника, а одржане су и више колективних изложби у којима је узело учешће преко 50  русинских ликовних уметника, као и више ауторских, међу којима су ликовне изложбе: Хелене Сивч, Владимира Колесара, Хелене Кањух, Јанка Чизмара (2), Мите Пушкарова, Силвестера, Серафине и Ромка Макаја, Владимира Молнара, Милана Колбаса и обележене годишњице Јованке (Степанов) Келбли (2011) и Евгена Кочиша и Павла Бељанског (2012).
5. Књижевна манифестација „Песничке нити Меланије Павловић Поетски нїтки Меланиї Павлович“, основана је 2007. године у Новом Саду. Одржано шест манифестација у оквиру њих: Округли сто о књижевном стваралаштву песникиње Меланије Павловић (2008), издата двојезична књига на русинском и српском „Белави лєт Плави лет“ (2009) и  Саветонање са темом „Књижевно стваралаштво за децу“ (2011).
6. Литерарни конкурси: „Др Мафтеј Винај" Равницо моја широка" (2004) и Све око нас је природа (2009)  прилози објављени у „Studia ruthenici" 11 (2006) и 14 (2009), конкурс о русинској басни Штефан Чакан (2006) и (2009).   
7. У оквиру сарадње са основним школама у Војводини посвећена је пажња неговању русинског језика са елементима националне културе у срединама у којима због малог броја ученика не постоји могућност организовања редовне наставе на матерњим језику. Овим обликом наставе обухваћено је преко 300 ученика у више од 40 основних и средњих школа, у 14 насељених места Русина, а то су: Нови Сад (15 школа), Врбас (3), Кула (2), Бачка Топола (1), Ново Орахово (1), Савино Село (1), Госпођинци (1), Крушчић (1), Шид (2) са подручим оделењима у Бачинцима и Бикић Долу, Сремска Митровица (1), Суботица (1), а у иностранству Канада: Норт Батлефорд (2). 2006/2007. године почело је изучавање русинског језика и на средњошколском степену образовања у Новом Саду, а 2008. и у Шиду. Најмлађи негују русински језик у предшколским. установама у Новом Саду, Врбасу, Суботици а редовне васпитне групе предшколске деце раде у Руском Крстуру, Куцури и Ђурђеву. У Руском Крстуру, поред Основне школе „Петро Кузмјак" која делује 260 година (1753-2013) ради и Гимназија на русинском и српском језику, а од 2010.  шк. године и туристички смер. У саставу Школе је и средњошколски дом ученика. Школа има савремено опремљену зграду (саграђену 1977. године) са кабинетском наставом, библиотеку, спортске терене итд.
За рад и унапређење језичких, књижевних и културних активности Друштво је примило више признања, међу којима је награду "Искре културе" КПЗВ (1980), а међу члановима Друштва има добитника високих призања као што су "Вукова награда", "Златна значка" КПЗ Србије, признање Националног савета Русина, Завода за културу Војводине итд.

Нови Сад,  2013. године

 


 

 

40 роки Дружтва за руски язик, литературу
и културу (1970-2010)

Free Dreamweaver Template from JustDreamweaver.com